Истанбулски патријарх Вартоломеј признао расколничку тзв. Македонску цркву – Руска црква одмах реаговала: Признајемо искључива права СПЦ

Скопље – Архијерејски Синод Цариградске патријаршије, коме је председавао патријарх Вартоломеј признао је на данашњем заседању такозвану цркву Северне Македоније, пренели су северномакедонски медији.

вартоломеј
МПЦ је педесетих година прошлог века добила аутономију од СПЦ, у чијем је саставу тада била/Фото: Д. Јокосић

У саопштењу Патријаршије се наводи да као назив ове цркве, она признаје Охридску, „имајући у виду да је подручје њене надлежности у границама државе Северне Македоније“.

Македонска Православна црква у свом саопштењу тврди да том одлуком Патријаршија после вишедеценијског спора са Српском православном црквом и међународне изолације, “отклања вишедеценијски раскол наметнут древној Охридској архиепископији, обновљеној у лицу Македонске православне цркве“.

„То значи да Васељенска патријаршија признаје црквену јерархију на челу са архиепископом Стефаном као канонску и важећу у свеправославном свету и са њом успоставља канонску и литургијску заједницу“, наводи се у саопштењу.

Додаје се, међутим, да ова одлука не значи томос о аутокефалности којим се званично регулише међународно име и статус цркве, него је „израз очинске љубави и бриге Васељенске патријаршије“ и најава да МПЦ више није у расколу са целим православним светом и да њени свештеници могу да саслужују са свештеницима из других православних цркава.

Како наводи МПЦ, следе додатни преговори о њеном коначном статусу.

Занимљиво је да је пре само три дана, на Ђурђевдан, у својој литургијској проповеди Епископ зворничко-тузлански Фотије испричао да је, у својству члана САСинода СПЦ, био у пратњи партријарха Порфирија  са којим је у Нишкој епархији имао састанак са  представницима, како је рекао, Македонске православне цркве (без напомене: „такозване“ прим. Хронограф) на коме је, по свему судећи, било помака у преговорима око повратка ове расколничке организације у канонско јединство са Српском православном црквом. Епископ Фотије је најавио да би до окончања македонског раскола могло доћи на предстојећем редовном мајском заседању САСабора СПЦ у Београду и да би то значило повратак „Македонске православне цркве, то јест – Охридске архиепископије под окриље СПЦ“.

Подсетимо, тзв. Македонска православна црква је педесетих година прошлог века од Српске православне цркве, у чијем је саставу тада била, добила аутономију, али је 1967. године самовољно прогласила аутокефалност. Због тога МПЦ, која је пре неколико година допунила назив у Македонска православна црква – Охридска архиепископија, не признаје ниједна помесна православна црква у свету, а Српска православна црква је сматра расколничком. Преговори о враћању МПЦ ОА у канонско јединство с мајком црквом – СПЦ воде се деценијама, али без успеха. После одбацивања Нишког споразума од стране јерархије МПЦ, у јуну 2002. године, основана је аутономна Православна Охридска архиепископија, под јурисдикцијом СПЦ, на чијем је челу Архиепископ Јован (Вранишковски), једини од тадашњих епископа МПЦ који је потписао Нишки споразум, заједно са својим свештеницима.

Поставља се питање шта ће бити са канонском Православном охридском архиепископијом и архиепископом Јованом, уколико СПЦ врати расколничку МПЦ под своје окриље под промењеним именом, како сугеришу и епископ Фотије у својој ђурђевданској проповеди, а и константинопољски патријарх у свом данашњем саопштењу.

О томе да се одавно ради на промени имена расколничке МПЦ у „Охридска архиепископија“, како би ова на тај начин издејствовала за себе признање, писали смо још 2018. године, о чему можете читати овде:

Поједини „верски аналитичари“ и лица упућенија у црквена збивања објавила су једно тумачење претходно описаних догађаја о којима се СПЦ званично није огласила. Они, наиме тврде да је патријарх Порфирије с епископом Фотијем направио договор с македонском расколничком јерархијом према коме ће их СПЦ признати као аутокефалну помесну православну цркву под називом „Охридска архиепископија“, што се из проповеди епископа Фотија на Ђурђевдан могло и закључити. Тиме ће се, кажу зналци, постићи легалност тако добијене аутокефалности, а избећи конфронтација са Цариградском патријаршијом.

 

Фото: Facebook printscreen

Зашто би такво назови решење било „елегантно“ и за кога, остаје непознато. За СПЦ би то значило признање да је расколничка комунистичка творевина, отцепљена епархија Српске цркве, не само примљена у канонско јединство, него и да јој је признат ранг архиепископије, а затим и црквеноправни континуитет са старом Охридском архиепископијом, што би значило да расколничка дружина постоји као помесна црква више од 1000 година – дуже и од саме СПЦ!

Нама се чини да би такво решење одговарало свима осим Србима и Српској православној цркви и да би аргументацију за такав поступак без преседана у срској историји требало тражити међу „аргументима“ за признање независности Косова које можемо чути од гласноговорника западних интереса на нашој политичкој сцени: „Да се ослободимо баласта Косова“, „ако би интегрисали Косово, шта бисмо радили с толико Албанаца у српској скупштини и влади“ или „замислите да вам Тачи буде председник“ и сл. То би, такође, покренуло лавину разних „аутокефалности“ на канонској територији СПЦ, почев од „Косовске православне цркве“, преко „Црногорске православне цркве“, „Босанске православне цркве“, па зашто не и „Војвођанске“, „Хрватске“, „Словеначке“ и других, колико год независних држава има на тој територији. То је, уосталом, и циљ Вартоломеја и његових налогодаваца – откинути што више територије од, пре свега, словенских православних цркава и доделити је њему – „православном папи“. Крајњи циљ је укидање Српске православне цркве. Фанариоти су томе увек тежили кроз историју, а у једном историјском периоду су у томе и успели, као што је познато.

Притисци на Србију да „прихвати реалност“ и призна независно Косово су нам исто тако одавно добро познати. Ако СПЦ заиста намерава да да аутокефалност (заједно са целокупном својом узурпираном имовином, а нарочито црквама и манастирима који су задужбине српских средњовековних владара), онда је то толико мудро и добро извагано таман као у оној старој јапанској пословици која гласи: „Ако не можеш да избегнеш силовање, препусти се и уживај“.

Ко је силоватељ, није тешко закључити.

Фото: Spc.rs

С друге стране, јучерашње саопштење фанарског патријарха Вартоломеја о признању МПЦ неки тумаче као  његов покушај да се наметне као покровитељ СПЦ и будуће „Охридске архиепископије“, као и самог чина давања томоса о аутокефалности од стране СПЦ.

Фото: Facebook printscreen

РПЦ: Признајемо искључива права СПЦ у Северној Македонији

Руска православна црква (РПЦ) признаје искључива канонска права Српске православне цркве (СПЦ) у Северној Македонији, поручио је данас секретар Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије протојереј Игор Јакимчук.

„Став РПЦ ће пре свега узети у обзир приступ том проблему Српске цркве, којој и даље признајемо искључива канонска права у Северној Македонији“, рекао је он, преноси Спутњик.

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.