ЛЕПА И ОПАСНА ПО ЖИВОТ Звали су је „плавокоса авет Гестапоа“, Јеврејима је утеривала страх у кости, а и сама је била Јеврејка

„За све нас који смо се скривали у берлинском подземљу Стела је била извор непрекидног страха. Све наше активности биле су обележене настојањима да јој умакнемо“, стоји у писму читаоца „Њујорк тајмса“ Ернста Гинтера Фронтхајма из 1993. године.

Фронтхајм је имао среће, јер је мало ко од Јевреја у Берлину који су допали шака Стеле Голдшлаг преживео.

„Плавокоса авет са Курфирстендама“, како су је звали, била је лепа и опасна по живот.

У црном кожном мантилу припадника Гестапоа, наоружана револвером, трагала је за Јеврејима који су се скривали у Берлину, потказивала их нацистима, или их лично хапсила.

У петак излази роман под називом „Стела“, заснован на историјским чињеницама, а аутор Такис Виргер каже:

– Лепота и страх су ретко толико близу као у причи о Стели.

Можда најстрашније од свега је што је Стела Голдшлаг и сама била Јеврејка. Да би спречила депортацију родитеља у логор (отац јој је био новинар, диригент и композитор Герхард Голдшлаг, а мајка Тони Голдшлаг концертна певачица), пристала је на сарадњу с нацистима.

Не само да је крива за смрт огромног броја својих сународника, него је у својој делатности испољавала невероватан ентузијазам и обиље идеја. „Плавокоса авет“ постала је једно од најефекаснијих нацистичких оружја.

Приликом хапшења Јеврејки, претресала им је ташне у потрази за адресама других Јевреја. Појављивала се чак и на сахранама, како би пријавила Јеврејке које су остале незаштићене после смрти мужа „аријевца“.

Није престала да трага за жртвама чак ни када су јој родитељи убијени у Аушвицу. До данас није извесно колико људи је умрло њеном кривицом, али верује се да их је било између 600 и неколико хиљада.

После рата је прешла у хришћанску веру и постала је позната антисемткиња.

Стела Голдшлаг се чак пет пута удавала:  пошто јој је први супруг депортован, удала се за Јеврејина који је сарађивао с нацистима, с којим је заједно одлазила у лов на Јевреје.

После рата се приказивала као жртва нациста, али је 1946. совјетски трибунал ипак осудио на десет година затвора.

Године 1994, извршила је самоубиство, скочивши са терасе свог стана у Фрајбургу. Имала је 72. године.

M.A, bild.de