Познати глумац Миодраг Радовановић (1929) преминуо је у Београду после краће, тешке болести, саопштило је Удружење драмских уметника Србије.

Познат и под надимком Мргуд остварио је читав низ рола на сцени Југословенског драмског позоришта, чији је био члан, играо је и у другим театрима а по ИМДБ-у на малим и великим екранима остварио је 154 улоге међу којима су Шицер у серији „Салаш у малом риту“, Комадант Либек у „Балкан експресу“ Никола Пашић у „Колубарској бици“, Спиридон у „Боју на Косову“…
Добитник је награде „Сребрна Арена“ за улогу Шицера у серији „Салаш у Малом Риту“, затим „Ордена заслуга за народ са златним венцем“, те награде „Ардалион“ за три епизодне улоге у „Млетачком трговцу“.

Миодраг Радовановић, родом из Чачка, основну школу је завршио у овом граду, а гимназију у Краљеву. Из Краљева, Миодраг је отишао у Београд где је студирао славистику и агрономију а завршио Позоришну академију, касније преименовану у Факултет драмских уметности у Београду у класи проф. Мате Милошевића.
Први ангажман у позоришту је добио још као студент 1952. у Југословенском драмском позоришту у Београду, где је остао „на даскама“ све до пензије.
Надимак „Мргуд“ добио је још у основној школи када га је другар тако назвао због неке несугласице.
Миодраг Радовановић је био ожењен Радмилом Велицки-Радовановић.
Отишао чувени Мргуд: Ову познату српску сликарку волео је годинама, а овако је причао о љубави, срећи и животу
Миодраг Радовановић преминуо је у 90. години саопштило је Удружење драмских уметника Србије. Чувени Мргуд из Чачка оставио нам је сјајне улоге, али и многобројне мудрости по којима ћемо га памтити.

Син Војислава и Живане Радовановић, који су били власници хотела у Чачку (отац до смрти, мајка до немачке окупације), у родном граду је завршио основну школу, гимазију у Краљеву, а у Београду је дипломирао на Позоришној академији.
Љубав са Радмилом и њен посебан надимак за њега
Надимак Мргуд добио је још као основац и носио га је цео живот. Био је ожењен Радмилом Велицки-Радовановић, познатом сликарком графичарком, са којом је 1961. добио сина Ратка.
Како је изгледао његов живот са Радмилом, којом се оженио 1959. дочарала је екипа Југо папира, која их је посетила пре неколико деценија.
Дочекале су их тада уметничке слике на зидовима и укусни колачи које је припремила глумчева супруга.
„Растко и Драган их просто тамане“, рекла им је.
Не дајте да вас ово Драган збуни, тако је Радмила звала Миодрага.
Уживао је у специјалитетима своје супруге, а добру линију одржавао „глумачком кондицијом“.

О љубави, срећи и животу
Добитник Сребрне Арене у Пули за улогу Георга Шицера у серији Салаш у Малом Риту и Ордена заслуга за народ са златним венцем умео је пре неколико година да каже да се нада близом крају како не би сметао најближима.
О љубави је рекао следеће:
„Никад нисам успео да је дефинишем, за мене је то поверење до те мере да будеш отворен и слободан, да нико неће да ти се насмеје и погрешно те разуме. Има разних, према ближњима, природи, слободи“.
А о томе шта га највише чини срећним:
„Срећа мога сина. Док је одрастао, много сам бринуо, а мало се радовао“ (Глорија).
Како је додао у интервјуу за познати магазин, у прошлости ништа не би мењао, а волео би да измисли неки нови облик глуме.

Делио је са нама и животну филозофију.
„Изаћи из живота што мање оштећен као биће. И као што бољи и лепши човек. Имате то и у литератури, драмској и епској. “Јао мени до бога милога, где погубих од себе бољега”. Ко ће то да призна? То је можда и питање васпитања, али и свих десет Божјих заповести, које и данас постоје, само их људи нису свесни“.
„Одмазда“, „Ћелава певачица“, „Ламент над Београдом“, „Надвожњак“, „Бољи живот“ само су неки од наслова у којима је играо Мргуд, од 1957. до 2016. Остварио је велики број улога и у Југословенском драмском позоришту чији је члан постао још као студнет 1952. године.
Т. Њежић, Срна / Ј.М, Блиц Жена
Срна
Миодраг Радовановић Мргуд је био српски глумац играо је многе историјске улоге: Митрополит београдски Инокентије у ТВ Серији „Чедомир Илић“, Доситеј Обрадовић у ТВ филму „Дамон“ и у ТВ серији „Вук Караџић“, Поп Ђуричковић у 67. састанак скупштине Кнежевине Србије“, Јуан де Аранда Салазар у ТВ филму „Шпански захтев“, Милан Ђ. Милићевић у ТВ филму „Прва Српска железница“, Милован Глишић у ТВ филму „Приповедање Радоја Домановића“, Ваздухопловни Пуковник/Пуковник авијације у ТВ мини-серији „Слом“, Бановић Страхиња (глас) у филму „Бановић Страхиња“, Сигмунд Фројд у културно-забавном програму у позоришној представи „Сеансе код господина Фројда“ и културно-музички програм „Камерна ТВ сцена: Клод Дебиси “, Патријарх српски Спиридон у филму „Бој на Косову“, Доктор Николај Максимович Сергејев у позоришниј представи „Ваљевска болница“, Кнез Григорије Николајевич Трубецки „Одбрана Београда“, Никола Пашић у позоришној представи „Колубарска битка“, у документанро-играној серији „Балкански ратови“ и у ТВ мини-серији „Последња аудијенција“, Валтер Бернс у позоришној представи „Насловна страна“, Војвода Петар Бојовић у радио драми „Франше Д,Епере“, Генерал Загоријански у ТВ филму „Коцкар“, Анастас Јовановић у позоришној представи „Кнез Михаило“, Стевча Михаиловић у ТВ филму „Илка“, Григорије Божовић у радио драми „Страдалник Григорије Божовић, Војвода Радомир Путник у документарно-играном филму „Где цвета лимун жут“, Патријарх српски Јосиф Рајачић у ТВ филму „Маска“, Леополд фон Ранке у документарно-играном филму „Краљевина Србија“, Паја Јовановић у културно образованом програму „Дуго путовање“ и Милутин Миланковић у ТВ серији „Заборављени умови Србије“.
Миодраг Радовановић је био велики глумац и велики господин. Нека му је вечна слава!