Драгослав Бокан: Споменик Светом владици Данилу (Крстићу), српском Апостолу Павлу

30. мај 2020. у 23:23

У Новом Саду, на Клиси, постављена је на Спасовдан биста Светог владике будимског Данила (Крстића). Спасовдан је идеалан празник за овако нешто. Потпуно у духу спасоносног преображаја, из беспућа лажи ка стази Истине.

Др Данило Крстић (1927 – 2002) један је од оних светих стараца православног монаштва у сигурно најстрашнијем од свих векова (двадесетом). Његов лични пример, изванредно образовање, скромност и доброта, потпуна посвећеност вери којој је посветио читав свој живот – чине га једним од највећих и најзначајнијих духовника у српској историји.

Он припада елитној групи покајаних богобораца, који су, трагом апостола Павла, пошли ка Небу уместо у Емаус. И зато је тако и толико нашао себе у православном хришћанству, болници душа и „вери покајаних разбојника“.

Некадашњи скојевац постао је убеђени верник, ојачан сопственим искуством у безбожном поднебесју. И више нико није могао да га помери са стуба пронађене вере: па је он као савремени „столпник“ стајао одано и чврсто у одбрани Христа и Његових спасоносних поука. Православни витез у пуном значењу те речи.

Иако још увек без своје иконе, Свети Владика Данило Будимски је несумњиво светитељ и прави духовни узор свим будућим српским генерацијама.

У порти Световазнесењског храма на Клиси откривено спомен-обележје блаженопочившем владици будимском Данилу Крстићу.

О архијереју Српске Православне Цркве – великом духовнику, научнику, професору, говорили су Епископ бачки г. Иринеј, г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, и г. Синиша Јокић, директор Завода за заштиту споменика културе.

Говорећи о владици Данилу, Епископ бачки је истакао да је блаженопочивши архијереј један од највећих теолога 20. века. То је, нажалост, познатије у другим помесним Православним Црквама него у нашој, Српској Цркви. Школовање своје је завршио најпре на Институту Светог Сергија у Паризу, онда је био у Америци, где је даље учио од проте Георгија Флоровског, који је такође уз нашег светог Јустина Поповића био други најзначајнији теолог протеклог века. Владика је пронео име Новога Сада широм хришћанскога света, а самим тим и име своје родне Клисе. Данас почива на другом месту, али кроз ово спомен-обележје он подсећа и вас све на своје присуство овде, нагласио је владика Иринеј.

На предњој страни постамента исписан је текст: „Епископ будимски др Данило Крстић, 1927 – 2002, од Клисе до Харвардаˮ, док је на доњем делу постамента текст: „Захвални Клисаниˮ. Спомен-биста је уметничко дело признатог вајара Ђорђа Лазића.

Епископ будимски Данило Крстић рођен је 1927. године у Новом Саду, а упокојио се у Господу 2002. године у Сентандреји.