Прослављени фолкер Џеј Рамадановски умро је данас у 56. години усред престанка рада срца. Певача су покушали да реанимирају, али безуспешно.
Џеј је у недавном интервјуу изјавио да је у строгом карантину због здравствених проблема које има и да би коронавирус био погубан за њега.
“Не смем нигде да излазим да не бих дошао у ризик да се заразим. Већ сам имао здравствених проблема са срцем и вирус за мене може да буде кобан. Не виђам се чак ни са најбољим пријатељима и морам да признам да ми много недостаје кафана. Боем сам у души и једва чекам поново да одем у неку биртију кад све ово прође, иако не бих смео да пијем”, рекао је недавно Џеј.
Он је пре три године оперисао срчане залиске у Бечу и тада су му доктори рекли да мора строго да води рачуна о исхрани и здравом животу. Међутим, све што су они саветовали певачу је на једно уво ушло, а на друго изашло:
“И данас сам на вези са лекарима из Аустрије. Контролишу ме и подсећају да водим рачуна о себи, избегавам велика окупљања и да пазим шта једем. Али нема ништа од моје дијете и здравог живота. Нагојио сам се откако се слабо крећем. Доктори ми причају да морам да пазим шта једем, а ја наручујем брзу храну. Волим и да попијем, мада и то сад ретко радим јер се не виђам ни са ким.”
Певач је говорио да не може да се одрекне дувана:
“Цигаре нисам оставио, то годинама безуспешно покушавам. Борим се са тим пороком, трудим се да баталим, али не иде. Шта ћу кад ми пријају.”
Рођен је у вишечланој породици обућара Мазлама и раднице Градског Зеленила Барије Рамадановски као једино мушко дете. Породица Рамадановски води порекло из општине Ресан у Македонији.
Ране године живота проводи у Скендербеговој улици на Дорћолу. Након развода родитеља извесно време проводи живећи са баком по мајци, да би после због склоности ка малолетничкој делинквенцији време до пунолетства провео по домовима за васпитање деце и омладине.
У току боравка у дому изучава аутолакирерски занат и после одслужења војног рока посао добија у Индустрији пољопривредних машина “Змај” где се међутим не задржава дуго, и враћа се животу на улици и ситном криминалу.
У то доба музиком се бавио аматерски.
Упознавши се са Марином Туцаковић, одлучује се на први озбиљнији корак у бављењу музиком.
Са песмом “Зар ја да ти бришем сузе” учествује на фестивалу МЕСАМ 1987. године и осваја друго место.
Током 1990-их био је популаран у целој некадашњој Југославији а нарочито у Србији, Македонији, Хрватској и Босни и Херцеговини. Док је био на врхунцу популарности правио је турнеје по иностранству (у Немачкој, Шведској, Канади, САД…)
Џеј се такође појавио у филму из 1989. године „Хајде да се волимо 2“, где је извео једну од својих, тада популарних песама, ”Слажеш ли се ти”. На Гранд фестивалу 2008. године је освојио друго место са песмом „Имати па немати“.
Одрастао је у самом срцу Београда, у коме је завршио основну школу, обожавао учитељицу, певао на приредбама, шибицарио, крао, па после поправног дома започео музичку каријеру.
Комшилук га је описивао као вечитог боема и весељака. Једно време је радио у оближњој фарбари.
– Џеј је прави Дорћолац, знам га од малих ногу. То старо друштво се окупљало у једној кафани која је давних дана затворена. Њега су сви познавали, увек се појављивао и свирао тарабуку. Тада је још тинејџер био, а увек је био весео и људи су га волели. Никад није био стипса, волео је да даје и да части људе, кад има, делио је са свима. Овде је ишао у основну школу, једно време је био у поправном дому, а кад је изашао запослио се у фарбари. Седам дана је радио и дао отказ, тад нам је говорио
– Ја уђем гарав, а изађем сав црвен од фарбе – открива Џејов комшија Душан.
Директор школе о њему је открио следеће:
– Џеј је ишао код нас у школу, учитељица му је била Даница Пекић. Она га је на улици нашла уплаканог и довела га да учи школу. Говорио је да му је она као мајка и да није било ње никад не би изашао на прави пут. Купила му је књиге, одећу и бринула о њему. Био је на једној прослави школе, па је о Даници кроз сузе причао, много је волео – испричао је Драгомир Ивановић.
