На петој Станки јерусалимског Пута суза којим је ходао Исус са крстом идући ка брду Голгота налази се фрањевачка капела Симона Киринејца. У зиду те капеле налази се, по веровању хришћана, отисак шаке самог Исуса Христа који се наслонио ради одмора.
Недавно смо писали о јерусалимском Путу суза којим је Исус Христос, по веровању хришћана, ишао носећи крст ка брду Голгота на коме је разапет, на коме је преминуо, на коме је погребен и на коме је васкрсао из мртвих. Ово је један занимљив детаљ са тог пута који заслужује да се на њега посебно осврнемо.
Укратко, за оне који тај текст нису прочитали, на Путу суза (лат. Via Dolorosa) који пролази кроз неколико улица у Старом граду Јерусалима дужином од око 600 метара, налази се четрнаест Станки, односно тачака на којима је Христос застао из овог или оног разлога.
Једна од тих Станки, пета по реду, је она на којој су римски војници натерали случајног пролазника Симона из Кирине да понесе Исусов крст уместо њега (на трећој Станки Христос је први пут пао под тежином крста, а на четвртој је срео Пресвету Богородицу последњи пут лицем у лице). Овај догађај се помиње у сва три синоптичка Еванђеља Новог завета (Матејевом, Марковом и Лукином), док га Јованово Еванђеље не помиње.
На том месту се данас налази фрањевачка капела, прва установа коју је овај римокатолички монашки ред основао у Светом граду сада већ далеке 1229. године. Капела је посвећена управо Симону Киринејцу у част догађаја који се одиграо на том месту. Међутим, оно што је најзанимљивије – на овом локалитету није капела Симона Киринејца него оно што се налази у зиду грађевине коју зовемо капела Симона Киринејца.
А у зиду ове грађевине, десно од двери гледано из угла онога који наступа ка њима, налази се удубљење у коме је посебан издвојени камен који видљиво изгледа другачије од осталих од којих је капела саздана.
Камен у удубљењу има своје сопствено удубљење.
У његовом удубљењу налази се отисак шаке Исуса Христа, која је по веровању хришћана настала тако што се Спаситељ наслонио ради одмора док је Симон Киринејац стављао крст на своја плећа како би му помогао. Како је отисак настао ако се само наслонио? Наравно, у питању је чудо, оно што науком и здравим разумом не може да се објасни.
Отисак је некада, кажу, био јасно видљив, али пошто сви ходочасници који дођу у Јерусалим желе да ставе шаку у удубљење у којем се налазила шака Исуса Христа, тај отисак се временом излизао и постао полушупаљ.
Опет, аутентичност овог локалитета није од претеране важности него његова симболичка снага.
Искусни ходочасници у Свету земљу кажу да је најбоље да овај локалитет посетите током раног јутра када нема много света, јер посетиоци углавном долазе током поподнева.
О. Ш, Телеграф
