Двадесет година терора смрадом, буком и прашином Становници Ђурђева, из улице Петра Кочића, последњих двадесет година изложени су терору који спроводи предузетничка породица, која је откупила пољопривредно земљиште с друге стране улице, наспрам кућа у овој улици.
Ђурђево је лепо војвођанско место, у општини Жабаљ, у близини Новог Сада.
Многи грађани су, у потрази за миром и квалитетним животом, изградили куће и оплеменили дворишта, у нади да ће, њихови потомци и они, годинама уживати у плодовима свога рада.
Али… Долази предузетничка породица, која не мари за вредности, које су неговали грађани Ђурђева, као што су: солидарност, разумевање, комшијска подршка, поштовање закона, одржавање заједничког простора…
Под предузетништвом они подразумевају нагомилавање најразличитијег отпада, на јавној површини, дуж друге стране улице Петра Кочића. Становници ове улице су нудили помоћ овој тзв. предузетничкој породици како би се простор уредио и привео намени по Закону о пољопривредном земљишту. Њихову понуду су с презрењем одбацили и наставили да нагомилавају смеће, усред смећа одгајају овце у нехуманим условима, производе буку целодневним „радним“ активностима…
Кад је њихова понуда о уређењу јавног простора пропала, становници Кочићеве улице су почели да се обраћају различитим институцијама и да пријављују инспекцијама ове „предузетнике“. Инспектори су некад излазили на терен, некад нису… Било је и кажњавања, али су те казне биле прихватљиве за узурпатора и он је настављао по старом.
У међувремену су становници ове улице прикупљали потписе за петицију којом су тражили уређење простора, затим су писали и Чедомиру Божићу, председнику општине Жабаљ и Александру Вучићу, председнику РС. Сви њихови напори су остајали без резултата.
Ових дана су се обратили Зеленој патроли, молбом да учини видљивим овај проблем, у нади да ће то допринети његовом решавању.
Истина је да је ситуација много гора и неподношљивија него што је Зелена патрола могла и да замисли.
– Реч је о Петку и Недељку Гаврићу, који су читаву улицу руинирали својим камионима, багерима и осталом механизацијом. Целом дужином улице је вода, блато, песак, шљунак. Жалили смо се комуналној, саобраћајној, грађевинској инспекцији у Жабљу, затим Покрајинском секретаријату за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине. Онемогућено нам је нормално кретање и функционисање. Свако људско право нам је ускраћено почев од права на слободно кретање. Многи становници ове улице имају и здравствене проблеме, после двадесет година терора смрадом, смећем и буком. Наше достојанство је уништено, ми смо заробљеници без наде да ће се икада ова ситуација поправити. Ми још увек не знамо која је њихова пословна делатност: фарма, угаљ, цеви, бале сламе, покварена пољопривредна механизација… Зауставили су наше животе. Не можемо отворити прозоре, не можемо позвати госте, не можемо организовати венчање… Наш је живот изгубио сваки смисао.
Упркос свему, ми нећемо одустати од борбе за решавање проблема. – каже Радмила Дујаковић, становница улице Петра Кочића у Ђурђеву.
Током снимања емисије појавио се Петко Гаврић, предузетник који је новинарки Зелене патроле објашњавао како је његов посао такав да је њему неопходно све то што је током времена „довукао“. На питање када ће очистити јавну површину од нагомиланог смећа он је рекао: – Шта ви мислите? Знате ли колико то кошта? То је моја њива и ја могу да радим шта хоћу. Уосталом, поднео сам захтев за пренамену пољопривредног земљишта у грађевинско!
Петко Гаврић и Недељко Гаврић, његов брат, су купили њиву која се граничи са јавном површином, поред улице. На јавној површини су одлагали смеће које годинама „довлаче“ и које практично нема велику вредност, али би његово чишћење коштало, а они нису спремни то да плате.
Пренамена земљишта ни на који начин не решава проблем с којим се рађају, живе и умиру становници улице Петра Кочића у Ђурђеву.
Текст и фотографије: Зелена патрола
Наслов, лектура, коректура: Хронограф
