Руска православна црква сматра да је могуће да сви хришћани прослављају Васкрс истог дана, али уз поштовање одлука Првог васељенског сабора, рекао је Спутњику секретар одељења за међухришћанске односе Руске православне цркве јеромонах Стефан Игумнов.
Коментаришући изјаву представника Васељенске патријаршије, надбискупа Јова Телмиског, који се заложио за заједничку прославу Васкрса са римокатолицима, јеромонах Стефан је приметио, да би „повратак свих хришћанских цркава једном датуму прославе Васкрса био велики благослов за хришћане из целог света. Међутим, то је могуће само на оним темељима које је одредио Први васељенски сабор“.
Он је подсетио, да у складу са одлукама Првог васељенског сабора, одржаног 325. године, хришћани би и требали да славе Васкрс истог дана.
„Нажалост, у многим црквама, које нису део Православне цркве, посебно Римокатоличка и Протестантска црква, су из историјских разлога промениле правила по којима се рачуна датум Васкрса. На овај начин је промењен не само календар утврђених црквених празника, као што је Божић, него и Васкрс, односно календар црквених празника који зависе од времена прославе Васкрса. Али то није разлог да Православна црква мења најстарији и за нас свети пропис о датуму прославе Васкрса“, објаснио је свештеник.
Јеромонах Стефан је подвукао да је рачунање датума Васкрса „догматски став“, ако се од њега одступи „значи да се губи контакт са православном традицијом“.
„Ово питање не може бити на агенди Руске цркве. Ми се држимо учења Васељенских сабора и Светих Отаца, што нас и чини православцима“, рекао је представник Руске православне цркве.
Раније су медији пренели да се представник Цариградске патријаршије при Светском савету цркава у Женеви, надбискуп Јов Телиски, заложио за реформу календара у православном свету како би се утврдио заједнички датум прославе Васкрса са римокатолицима.
Епископ Московске патријаршије Сава Тутунов је на свом Телеграм каналу напоменуо да ће идеја Цариграда да реформише календар у православљу бити схваћена као дезинтеграциони потез, а такве иницијативе указују на „веће интересовање дела епископа Фанара за зближавање са Ватиканом него за очување православног јединства“.
Историјски гледано, хришћани су на различите начине рачунали датум прославе Васкрса. Од 325. године, Првог васељенског сабора у Никеји, па све до Великог раскола 1054. године постајао је јединствени датум прославе највећег хришћанског празника. После тога, ситуација се променила.
Сада римокатолици, протестанти и представници неких других конфесија прослављају Васкрс у различито време у односу на православце. Православне цркве прослављају Васкрс у исто време, јер користе правило установљено на Првом васељенском сабору.
Грегоријански календар поштује Римокатоличка црква, протестанти, новојулијански календар поштује Цариградска, Александријска, Антиохијска патријаршија, румунска, бугарска, кипарска, грчка и албанска црква и православна црква у Америци.
Остале православне цркве, руска, српска, јерусалимска, пољска и грузијска, као и манастири на Хиландару, римокатолици источног обреда и неки протестанти поштују јулијански календар.
