Несвакидашње археолошко откриће на Руднику: Ко је био тајанствени племић Жарко (ВИДЕО)

Несвакидашње археолошко откриће забележено је на локалитету Метаљка у Заграђу на планини Рудник. Археолози су открили средњовековну српску надгробну плочу исклесану од мермера, на којој је урезан грб и име Жарко.

Острвица
Врх Острвица на планини Рудник / Фото: Бранка Вучићевић Вучковић, Wikipedia

На грбу који је приказан на мермерној плочи, поред имена Жарко налази се и витешка кацига, а изузетна обрада хералдичке композиције указује на особу која је имала висок положај међу српском властелом, објавио је Музеј рудничко-таковског краја на својој Фејсбук* страници.

Шлем са круном на грбу

Грб се састоји од шлема са круном који је постављен изнад троугластог штита, а читава композиција је окружена звездастим оквиром и нађен је у цркви која потиче из 14. или 15. века, објављено је на Фејсбук страници ArcheoSerbia.

Црква је откривена 2020. године, када су археолози откопали њене темеље. Тада је истражен само мали део унутрашњости, олтар и део уз јужни зид, где су пронађени многобројни уломци фресака које су прекривале унутрашњост богомоље. Око храма регистрована је некропола са више гробова, наводи се на тој страници.

Истраживања унутрашњости цркве започела су пре неколико седмица, а спроводе их Музеј рудничко-таковског краја и Одељење за археологију Филозофског факултета у Београду. Пронађене су полиране плоче од црвено-белог камена којима је био прекривен под цркве, кости, метални предмети…

Како наводе на страници ArcheoSerbia, ради се о једном од најлепших археолошких налаза у Србији у последњих неколико година када је у питању српски средњи век, поготово што су хералдичке представе из тог периода ретке, нарочито на простору данашње централне Србије.

Остатак вулкана

Црква на Метаљци се налази испод врха Острвица, који представља остатак разорене вулканске купе, на којем се налазило утврђење чија је основна улога била заштита рудника и трговачких путева са северне стране планине Рудник.

Планина Рудник је била значајно урбано, трговачко и рударско средиште средњовековне српске државе. Археолози су до сада на више локалитета пронашли остатке многих насеља, раскошних палата, православних цркава које је користило локално становништво и римокатоличких цркава саграђених за потребе страних трговаца, рудара и дипломата, као и остатке кућа, радионица, и многобројне примерке оружја, накита и предмета за свакодневну употребу.