Вртећи чашу, миришући вино, сомелијери изгледају врло екстравагантно и елегантно, због чега се добије одмах потреба да се један гутљај отпије, али полако. Никада нећете видети сомелијера који у моменту узима чашу и одмах испија вино, него га постепено анализира, па тек онда дегустира. Процес је занимљив, а информације које се откривају корак по корак показују вам какво је вино пре него што га испробате.
Поручивања вина за ексклузивне ресторане, продаја вина која се врши за њих, наручивања за различите потребе, не дешава се никада без правих зналаца. А некада је лепо бити зналац и само за себе, зато вам представљамо три корака у испијању и дегустацији вина која ће вам помоћи да и ви то радите као сомелијер.
Први корак
Први корак у дегустацији вина представља визуелни доживљај. Пре него што се отпије, вино се посматра. Посматра се његова боја, па чак и текстура која открива битне чињенице. Боја вина варира, белог од бледо жуте до златножућкасте, док црвено вино има тамну боју цигле до модрољубичасте и до прозирно црвенкасте. Боја, у ствари, открива старост вина. Бела вина временом тамне, док црвена вина како су старија добијају прозирнију боју. То је оно што већ на први поглед можете закључити, старост вина.
Следећи корак јесте његово задржавање на чаши. Благо нагните чашу устрану, а онда је вратите у првобитни положај. Вино које оставља „сузе“ дуже по чаши има већу концентрацију алкохола у себи у односу на оно чије капљице брзо клизну натраг. Нагиб чаше не мешајте са вртењем чаше у круг, јер оно служи да би се добиле друге информације.
У целом овом процесу, битно је да знате како држати чашу. Продаја вина не подразумева само продају, но и познавање самог пића, али и познавање врсте чаше у коју се вино сипа, те њеног држања. Увек се држи за ножицу, како се не би отисцима чаша упрљала и давала лажну слику о боји вина и како се вино не би грејало.
Још ако сте у пријатном женском друштву, и ставили сте неки заводљив мушки парфем или женски, ако сте дама, очекујте да ћете заводити својом појавом.
Други корак
Други корак представља мирисање вина. Ако икада наиђете на место где се врши продаја вина, посебно када су то виноградарски крајеви, ово ће вам значајно помоћи да откријете још понеку чињеницу о вину које пробате. Бело вино има мирисе свежег воћа, цитруса, док црвена вина имају мирис на трешњу, шљиву, боровницу. То су примарне ароме. Додатне ароме долазе од ферментације и квасца. Док у све то уплив имају и ароме које вино добија старењем, оксидацијом, али и од самих бачви, које дају арому ванилије или ораха.
Полако завртите чашу, у руци или на столу, како би се кисеоник помешао са самим вином. Онда је примакните носу, па нос сасвим убаците у чашу. Знајте да се вино мирише споро. У тим моментима откривајте на шта вас мириси који „испаравају“ подсећају и открићете много тога о вину које ћете ускоро пробати.
Само припазите да вам се вино не проспе, јер се оно као аронија или боровница у течном стању, теже скида.
Трећи корак
И, да би производња и продаја вина имали смисла, долази се до трећег и за многе најважнијег корака, а то је сама дегустација, испијање. Битно је да гутљај промућкате полако по устима, како би језик осетио све укусе, а онда прогутајте. У том гутљају се осећају најпре примарни укуси, за бела вина су то обично описи ананаса, крушке и јабуке, док се за црвена пореде са бобичастим воћем, трешњама и шљивама. Секундарни укус подсећа на препечен хлеб и маслац који долазе од квасца који се користи у ферментацији, док терцијарни укус треба тражити у препознатљивом воћу или предмету, што је у ствари буке – како га сомелијери називају и који одаје најчешће старост и бачву у којој је оно чувано.
И то је све, а сада, правац на пробу!
