Марија Јововић: Мој отац Благоје Јововић – Херој и добротвор (ВИДЕО)

У 65. емисији „Разбуђивање“ гостовала је Марија Јововић, средња кћерка Благоја Јововића.

Марија Јововић је књижевница која је рођена и живи у Аргентини. До сада је написала много књига, а једна од њих је посвећена њеном оцу. Објављена је под насловом Благоје Јововић – српски јунак у вучјој јазбини.

Маријин отац Благоје Јововић је црногорски Србин из околине Даниловграда. Рођен је 24. јануара 1922. године. Пред почетак Другог светског рата, он одлази на редовно одслужење војног рока. Инвазија сила Осовина на југословенску краљевину га затиче у долини Вардара, код Стурмице. Он је храбро пуцао у немачке СС дивизије за шта је одликован медаљом.

Пошто је сломљена Војска Краљевине Југославије, највише услед дезертерства и издаје Хрвата, муслимана и Словенаца, потписана је капитулација, док су агресори раскомадали територију од Кајмакчалана до Триглава. Благоје се враћа кући, односно у родне Бјелопавлиће. Ту је одмах постао командир Косићког одреда и придружио се народном отпору против фашиста. Мало касније, када је дошло до поделе на комунисте и монархисте, Јововић схвата зле намере Врховног штаба ПОЈ и придружује се Југословенској Војсци у Отаџбини.

Његов претпостављени био је пуковник Бајо Станишић. Са њим је ратовао и у Црној Гори, али и Херцеговини где су реке и удолине преплављене крвљу од убијених Срба. Заправо, геноцид над Србима су спроводиле оружане формације клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске. Сама НДХ је била чедо Ватикана, а директиве су добијали од Римске курије.

Септембра 1944. Благоје Јововић одлази у Италију, гдје је био члан делегације ЈВуО која је требало да обави преговоре са Енглезима. Британски обавештајци саопштавају да је дошло до промене политике у Лондону, те да Черчилова Влада подржава комунисте, што је згрозило самог Јововића, јер је био сведок њихових злодела према политичким неистомишљеницима. Благоје се није више враћао на Балкан, него остаје на Апенинима у избегличким камповима.

У Италији је упознао неколицину Јевреја, од којих сазнаје круцијалну информацију, а то је да се хрватски поглавник Анте Павелић крије у земљи „гаучоса“ под покровитељством Римокатоличке цркве и да су му они дали лажни идентитет. Одлучује да бродом оде тамо. Тако је 1947. испловио из Ђенове и стигао преко Атлантског океана, све до Јужне Америке. У то време Аргентином је суверено владао Хуан Доминго Перон, диктатор коме су фашисти из Европе (НДХ, Италија, Трећи Рајх), били потребни како би уклањали и застрашивали његове политичке противнике. Тако је и Павелић са сарадницима уживао Перонову заштиту.

После десетогодишње потраге, Благоје Јововић успева да лоцира Павелића у Буенос Аиресу, те са двојицом сарадника кује план о атентату на злотвора који је одговоран за смрт најмање милион и по Срба који су побијени од Драве до Јадрана од 1941-1945. године. Благоје је, како Марија наводи, у емисији вођен искључиво патриотским мотивима. Са два метка је тешко ранио Павелића који је доспео до болнице где се разоткрило ко је, у ствари, он и ускраћено му је гостопримство, после чега бежи у Фрнакову Шпанију. Тамо је и умро, у Мадриду, 28. децембра 1959. и покопан.

Сам Благоје није чак ни својој породици казао да је он био тај који је пуцао на Павелића, јер је знао да хрватских усташа има много у Аргентини. У Југославији је само објављена вест о атентату, али није наведен идентитет атентатора, јер су Титови удбаши знали да је реч о црногорском четнику. Мистерија је трајала годинама.

Како Марија Јововић објашњава, њен отац је у срцу носио и свој родни крај и домовину, али се зарекао да се неће враћати док је жив Јосип Броз Тито, југословенски председник који је мноштво родољуба и класних непријатеља поубијао (односно његова тајна полиција ), на најстрашније начине. Она такође наводи да је Благоје био диван отац и супруг, да је писао песме и приче, да је децу водио на фолклор и сва духовна и културна национална дешавања, јер је желео да његови потомци не заобораве своје корене.

Први пут је Марија Јововић посетила очеву домовину 1991. године, којом приликом је видела своје рођаке и дружила се са њима. После тога се враћа у Аргентину и тамо борави док у Југославији букти рат.

У лето 1998. и сам Благоје Јововић долази у Црну Гору са супругом и кћерком Маријом. План је био да се оде Благојевом брату на 40-дневни помен, у родни крај. Ипак, судбина их је водила до манастира Острог где су се срели са Митрополитом Амфилохијем. Њему је Благоје саопштио вест коју је чувао као тајну од свих, више од четири деценије. Митрополит му је тада рекао да то треба да се обзнани. Благојеву исповест је записао Тихомир Бурзановић, а тај запис је касније преточен у књигу Два метка за Павелића.

Јововићи се враћају у Аргентину, а затим је у пролеће 1999. кренула агресија НАТО пакта на Србију и Црну Гору. То је страшно погодило Благоја који је 2. јуна уснио вечни сан. Није могао да се помири са чињеницом да Запад уништава тако крволочно његову отаџбину. Био је немоћан да заустави то и разболео се. Сахрањен је у Росариу.

Његова кћи Марија 2019. године одлучује да напише књигу о свом оц,у јер је закључила да се на интернету све више појављују полуистине и лажи, са циљем блаћења њихове породице и херојског дела Благоја Јововића. Дошла је октобра 2022. на Балкан како би потражила издавача, преводиоца, лектора… а у фебруару 2023. су почеле промоције књиге у Црној Гори, Србији и БиХ. Долазио је велики број људи који су желели не само да купе књигу, но и да упознају ауторку. Била је у Земуну, где је једна улица понела име њеног оца, затим у Архиву Новог Сада, САНУ итд. Свуда је лепо примљена и планира да се на лето врати са наставком књиге.