И пре отпочињања Великог рата, долазило је до провокација из Босне, која је била аустријска покрајина. У првим данима агресије Хабзбуршке монархије на Србију августа 1914. Хрвати и муслимани у одорама Аустроугарске починили су стравичне покоље цивилног становништва. Убијани су редом: мушкарци, жене, старци… док милости није било ни према деци.
О размерама катастрофе писао је др Арчибалд Рајс. Нама за у памет, а жртвама пијетет и вечно сећање.
У 92. емисији Разбуђивање гостовао је Дејан Васић из Мачванског Прњавора, аутор књига: „Витешки краљ у витешком Прњавору“ и „Попис војних и цивилних губитака Прњавора Мачванског у људству у ратовима 1912–1999„.
Дејан Васић је рођен 1995. у Шапцу, али је одрастао у Мачванском Прњавору, одакле му је породица.
У емисији Разбуђивање Васић је навео мноштво битних података за страдање библијских размера у свом месту, највише за Великог рата, иако се осврнуо и на Други светски рат и ново страдање.
Наиме, он говори како је неколико годинама пре почетка Великог рата, често било пограничних инцидента на тлу Краљевине Србије са муслиманима и Хрватима који су долазили из Босне (тада је БиХ била аустријска покрајина). Они су провоцирали сукобе, крали летину, физички нападали сељане и др. Београд је слао жандаре и војнике да смири тензије, јер није био интерес Србије да се покрене оружани сукоб са моћном европском силом.
Те 1914. долази до Видовданског атентата у Сарајеву, који Бечки двор подмукло злоупотребљава против Београда, коме шаље контроверзни Јулски ултиматум. Њих одговор Владе Николе Пашића није ни занимао, јер су већ послали две армије, преко 250.000 бојовника у Посавину и Подриње.
Када су аустроугарске јединице крочиле на тло Србије 12. августа 1914. у Мачви и Јадру су почели брутални покољи над цивилним становништвом. Ово су радили углавном муслимани и Хрвати, као и Мађари који су попуњавали хрватски 13. и босански 15. корпус. Најгори злочинци су били у домобранској 42. (вражјој) дивизији, као и један батаљон паравојске састављен од босанских муслимана.
Шабац је тих дана горео, нестајао у пламену, али такође и многа села око њега.
Упадом у Прњавор, Хрвати и муслимани у одорама Хабзбуршке монархије починили су серију злочина. Прва жртва је била 12-годишња Милица Петровић, која је избодена бајонетима. Зликовци су морбидно оргијали над готово незаштићеним мештанима радујући се свом „успеху“. Они су се иживљавали над сељанима који су радили у пољу или код куће.
Када је уследио муњевити контра-удар Друге армије на Церу, аустроугарске хорде су побегле у Босну. Међутим, једна аустроугарска јединица се вратила у Прњавор те направила најужаснија злодела из освете, тако што су мештане који су се вратили у село затворили у православну цркву. Жене су силоване на олтару, а мушкарце су стрељали.
У Прњавор је дошао др Арчибалд Рајс, швајцарски форензичар, који је записао сведочанства преживелих, али је начинио и фото-документацију, у којој се јасно виде лешеви и призори страдања Срба.
После успешно окончане Колубарске битке крајем 1914. аустроугарски крволоци су опет протерани у Босну. Након краћег затишја уследила је Тројна инвазија немачке, бугарске и аустроугарске војске са укупно милион војника, октобра 1915. Тада се Војска са делом народа повлачила преко црногорских врлети и албанских гудура, све до Јонског мора… да би их савезнички бродови превезли на опоравак у Африку, на Корзику и острво Крф.
Пробојем Солунског фронта 1918. долази до ослобађања отаџбине, као и јужнославенских крајева који су вековима тамновали под Бечом. Ствара се нова држава – Краљевина СХС.
У Прњавору 5. новембра 1922. се освештава обновљена православна црква Св. Илије (1909), када је хиљаде Срба дошло из разних крајева на меморијалну академију и молитвено сећање, које је предводио шабачки владика.
Вреди рећи и ово: Мачвански Прњавор је током Првог светског рата много пострадао, јер му је преко 1.250 житеља, односно три четвртине, убијено или нестало.
Краљ Александар Карађорђевић је указом даривао Прњавор Орденом Карађорђеве звезде. Тиме је Прњавор постао једино село у Србији које је добило такво одликовање. Током нових покоља 1941. године, вршених од стране Немаца и усташа у окупираној Србији, орден Карађорђеве звезде и документација су нестали.
У Комунистичкој диктатури, после Другог светског рата, о страдањима Срба и стратиштима је било забрањено и непожељно причати јавно, јер је то, наводно, нарушавало (лажно) братство и јединство. Ово се посебно односило на Мачву и Јадар, јер је ту ратовао Јосип Броз Тито, припадник загребачког 25. пука у саставу домобранске 42. дивизије. Он је постављен на чело социјалистичке Југославије, иако је 1914-1915 носио аустроугарску униформу и имао чин каплара.
Дејан Васић је један од мештана који су учинили много да се направи Спомен-музеј стадању Прњавора у два светска рата.
Послушајте причу Дејана Васића из овог питомог мачванског села између Шапца и Лознице.
Аутор и водитељ Милан Чучковић
Наслов, опрема, лектура/коректура: Хронограф
