Чоколаде, кафа, било да је нес у кутији или 200 грама најјефтиније домаће, кондоми, ајвар, сва скупља козметика, скупа алкохолна пића, туњевина Рио маре – заштићени су зујалицама у великим радњама домаћих трговинских ланаца.
Ни то, међутим, не помаже да се спрече крађе, којих је од кризе све више.
У једној од већих радњи у централној београдској општини на већину производа налепљена је зујалица. Има их на готово свакој пасти за зубе, четкици, дезодорансима, купкама познатијих произвођача.
Све скупе бонбоњере, али и јефтиније чоколаде на акцијама познатих марки имају заштиту, под заштитом су и мала паковања сухомеснатних производа – чајне или печенице од 100 или 200 грама.
И док тегле маслина или киселих краставаца нису заштићене, ајвар у малим теглама јесте. Баш као и туњевине Рио маре, или разних песто или болоњезе умака. Вина и алкохолна пића скупља од 1.000 динара су најчешће обезбеђена пластичним чеповима, које скидају продавци на каси.
Без зујалица су ситне ствари, обични сапуни, не и течни, кашице и сокови за бебе, папирне и влажне марамице, чачкалице, сунђери за прање судова, крпе.
Неке друге ситне ствари, међутим, имају заштиту, попут кондома или бријача.
Недалеко, у једном од мањих маркета познатог београдског ланца продавница, зујалица готово да нема – чак ни на познатој марки туњевине.
На констатацију да у њиховој радњи можда и немају толико проблема са крађама, ако већ нема потребе да се заштите производи, касирка каже да их “немају јер не могу да набаве колико им треба”.
“Краде се све и то све више. Људи узимају по један лук, шаргарепу, немају пара. Страшно се краде. Немамо зујалица колико нам треба, али ни то не помаже”, каже она.
Маслац је, од када му је цена готово дуплирана у односу на раније, посебна прича, у неким радњама могу да се нађу и по две зујалице на једном маслацу.
Негде нису транспарентни, дешава се да су производи увијени у селотејп, а да се зујалица крије испод поклопца или на месту где не може да се примети тако лако.
Поједине радње, у пластичним провидним кутијама држе производе које желе да заштите од крађе. У њима су најчешће неки козметички производи, опет бријачи, а у једном од маркета досетили су се да на рафове оставе празне кутије пасте за зубе. Ко жели да купи пасту – која није скупља од 500 динара – узме кутију, а производ највероватније добије тек кад стигне на касу.
Систем заштите и обезбеђења који примењују у радњама Делеза у Србији, како кажу за Данас у овој компанији, састоји се од три основна механизма.
“Осим физичког обезбеђења, постоји и видео-надзор, као и обезбеђење појединих артикала електронском заштитом, такозваним зујалицама. Међу артиклима који се најчешће отуђују су туњевина у конзервама, чоколаде, кафа, козметика и маслиново уље”, истичу у Делезу.
У Лидл Србија за Данас кажу да имају процедуру, односно установљен начин на који одређују који ће производи из понуде бити додатно обезбеђени, а њихов број се стално мења у зависности и од понуде.
“Осим спречавања крађе, циљ ових мера је и очување производа у изворном стању како бисмо осигурали адекватну понуду потрошачима. На пример, у сегменту непрехране, средства заштите служе како бисмо спречили вађење делова производа и обезбедили да потрошачи који купују производ имају све припадајуће делове”, истичу у овој компанији.
Компанија Гомекс има организован систем мониторига путем видео надзора кад су у питању крађе у току радног времена, као и алармни систем за спречавање провалних крађа.
У Гомексу кажу да постоји пораст вредности робе која се краде, а која се делом може приписати и расту цена и броја наших објеката, али је и просечна вредност украдених артикала већа него што се може објаснити овим утицајима.
“Износ трошкова крађа је био просечено 176.000 месечно у 2022 , а у 2023. само у два месеца просек је 368.000 месечно. То доказује да је раст крађа тренутно врло висок”, истичу у Гомексу.
Ово изискује потребу, како наводе, за брзом интервенцијом и предузимањем додатних мера мимо класичних пријава које се упућују МУП-у и од којих нема баш никакве користи јер је највећи број штета услед крађа испод лимита за кривично гоњење чак и кад би починиоци били познати, ухваћени и приведени.
У Универекспорту кажу за Данас да зујалице стављају на производе за које су претходно утврдили да су врло често предмет отуђивања.
„Најчешће су то артикли који су лаки и брзи за даљу продају, а ту предњаче артикли из категорије неге и козметике, као и скупља пића. У зависности од радње и асортимана одређује се на шта се стављају зујалице“, истичу у овој компанији.
Отуђивање производа представља једну од појава која је постојала, постоји и увек ће постојати, наводе они, тако да не могу да кажу да ли је примећен раст или пад у учесталости отуђивања у малопродајним објектима.
У једној од већих дрогерија, којих има у готово свим градовима по Србији, крађа је из године у годину све више.
“Не бисте веровали ко све и шта краде”, каже нам једна од радница.
Највише се краду скупи парфеми, скупље четкице за зубе и бријачи. То је стандардно, али и све остало, углавном “мало скупље” на мети је лопова.
А њих не стигну ни да пријаве, а и када их угледају буде им непријатно да им приђу.
“Видите да су узели нешто и онда вам непријатно да им приђете и тражите да врате то што су узели, али морате”, истиче она.
Полицију не могу да зову јер не би дошла, али онда на крају месеца сакупе видео материјал са доказима и предају га полицији.
Према Кривичном законику, наиме, ко учини ситну крађу кажњава се новчаном казном или затвором до шест месеци.
Крађа се сматра ситном, ако вредност украдене или утајене ствари, односно штета проузрокована преваром не прелази износ од 5.000 динара, а учинилац је ишао за тим да прибави малу имовинску корист, односно да проузрокује малу штету.
Ако је, међутим, ситна крађа на штету приватне имовине, гоњење се предузима по приватној тужби, што значи да би трговци морали сами да се за правду изборе на суду, што им се често не исплати. Кривичну пријаву могуће је поднети за износе веће од 5.000 динара.
Љиљана Буквић, Данас
