Протонамесник Горан Живковић: Црвено и жуто – Од дарвинизма до џендеризма

„И уведе ме дух у пусто место; и видех жену где седи на звери црвеној која беше пуна имена хулних и имаше седам глава и десет рогова. И жена беше обучена у порфиру и скерлет и накићена златом и камењем драгим и бисером, и имаше чашу у руци својој пуну мрзости и поганштине курварства свог“ (Откривење Јованово 17,3-4)

антихрист
Микеланђело, „Страшни суд“, Сикстинска капела / Фото: wcdf-france.com

Младости су својствене наивност и ентузијазам па сам тако и ја као млади гимназијалац био одушевљен падом комунизма, по систему домина у државама тзв. источног блока. Деловало је да је коначно пао од свих слободољубивих људи омражени тоталитарни систем и да је коначно дошло време слободе и демократије. Слично су размишљали и они који су масовно изашли на улице 5. октобра 2000. године, бранећи изборну вољу грађана и верујући онима за које ће се испоставити да су, част изузецима, класични хохштаплери.

Како у пракси изгледају „демократија, људска права и слободе“ имали смо прилике да осетимо на својој кожи, како током бомбардовања, тако и  по безочним притисцима и мешањима у територијални интегритет једне државе која би требало да буде суверена. Опет, у пуном капацитету, имамо прилике да видимо „демократију“ на делу у последњих неколико година, и то као сведоци јефтине, провидне и оркестриране русофобије. Сви они који се не слажу са „пачјом школом“ коју намеће тзв. дубока држава прогоне се, затварају, клевећу и прети им се забраном деловања.

А управо су ти прогоњени глас здравог разума и носиоци здраве аргументације. Све то веома подсећа на некадашњи комунистички прогон дисидената, махом познатих књижевника, свештеника и интелектуалаца који се нису слагали са тада владајућом парадигмом.

Очигледно је свакоме да су „демократија“, „људска права“, „ЛБГТ агенда“, џендеризам итд. ништа друго него погодни методи за вршење притиска на непослушне државе и остваривање геополитичких циљева.

Закључак је да су комунизам и либерални глобализам врло сличне идеологије и да су обе тоталитарне. Оне су различите по идеолошком садржају, па се поставља питање имају ли нешто заједничко? Одговор је потврдан. Заједничка им је фанатична приврженост теорији еволуције. У комуниузму је у уџбеницима биологије ова хипотеза из деветнаестог века била представљана као необорива научна чињеница. Ову лаж смо сви ми учили и многима је она остала у глави, нарочито онима који слабо стоје са критичким размишљањем. Еволуциона агенда се одлично уклапала са врло битним аспектом комунистичке идеологије, по коме није потребна никаква „виша сила“ за настанак и развитак живог света. Постоји само материја, Бога је „измислила буржоазија“, а религија је „опијум за народ“. Где нас је одвела ова наказна идеологија – сви знамо.

Са друге стране, глобалистичка или либерална идеологија је утоликo боља, што је са собом донела материјалну сигурност многима. Дозвољено је и веровати „у шта год хоћеш“, али у своја 4 зида. Оно што је недопустиво је – доводити у питање еволуциону парадигму. Иста иде руку под руку са тзв. џендеризмом који, мало-мало, па се појави ту и тамо по школским уџбеницима, да би се повукао под притиском јавности.

горан живковић
Протонамесник Горан Живковић / Фото: Постање

ЕУ је својом резолуцијом бр.1580 забранила било какво довођење у питање предавања теорије еволуције у школама. Она је „доказана“ и свако њено критиковање је ненаучно.

Новија историја САД је обележена многим случајевима суђења везаних за ову тему, почевши од познатог Скоупс суђења, па све до данашњих дана.

Може се рећи да између два табора бесни прави интелектуални рат, у који је добрим делом уплетена и политика, јер су многи републикански гласачи наклоњени креационизму.

О притисцима који се врше на научнике који критикују еволуцију одлично сведочи врло популарни документарац под називом Expelled-no intelligence allowed.

 

Забрањено преузимање дела или читавог текста без навођења и линковања извора и аутора, а у складу са одредбама WMG услова коришћења и Законом о јавном информисању и медијима.