ПОГРЕШНО СУ ВАС УЧИЛИ СВЕ ВРЕМЕ: У лијепом старом граду Вишеграду, Стани, стани, Ибар водо и многе друге нису изворне песме! ЕВО КО ЈЕ ЊИХОВ АУТОР

Пета строфа познате песме никад није извођена јер се због помињања Србије, сматарала – националистичком!

драгиша недовић
Драгиша Недовић са породицом – супруга, кћерка Радослава, син Александар

Аутор највише песама које се – погрешно! – сматрају народним, односно „изворним“, је Крагујевчанин Драгиша Недовић. Његова су дела – и речи и музика – „Стани, стани, Ибар водо“, „Лепе ли су, нано, Гружанке девојке“, „Обраше се виногради доле крај Тополе“, „Јесен прође, ја се не ожених“, „Текла река Лепеница“, „Ајд’ д’ идемо Радо“, „Јутрос ми је ружа процветала“, „Кад си била мала Маре“, и још преко четиристотине песама.

Живео је непуних 50 година.

Рођен 1916. године у сиромашној градској породици са деветоро деце, Драгиша се у шеснаестој години пешке отиснуо у свет „да народ чује његову музику“.

Са собом је понео само гитару, а то искуство преточио је у стихове познате песме „Сиромах сам друже/ нигде ништа немам/ само једну стару/ скршену гитару…“

Неко време боравио је у Босни, где су настале севдалинке: „У лијепом старом граду Вишеграду“, „Из Босне се једна песма чује“, „Босанске ме пјесме занијеше“, „Прођох Босном кроз градове“… а онда путује у Далмацију где пише песме „О, липа ти незнанко“, „О, бродићу бели“, „Маре, Маре, срићо моја“, познатија по првим стиховима „Кад си била мала Маре…“.

У родном граду затиче га почетак Другог светског рата. Заједно са многим суграђанима, Немци га одводе на стрељање у Шумарице, али га тамо неки немачки официр препознаје као музичара и поштеди му живот.

Траснпортован је у логор у Немачкој, где ће провести четири године.

Иако је пре рата завршио машинбраварски занат, компоновање је једино што заиста уме да ради, и он се тиме бави и по повратку из заробљеништва, све до 1966. када је умро од инфаркта.

Оставио је за собом преко четири стотине песама.

Неки Хрвати тешко су се мирили са чињеницом да је један Шумадинац аутор популарне „Кад си била мала Маре“. Пред распад СФРЈ 1989. године загребачки „Југотон“ је ову песму објавио у публикацији „50 најлепших изворних песама“, а 2002. године је Симфонијски оркестар Радио Загреба снимио „Маре“, али прекомпоновану – као изворну.

Песма „У лијепом старом граду Вишеграду“ настала је 1936. године. У оригиналној верзији звала се „Јутрос рано слушам“, и била је посвећена девојци Кики са Бикавца, познатог узвишења изнад Вишеграда одакле пуца поглед на прослављену ћуприју на Дрини. Постала је хит кад ју је средином педесетих година прошлога века снимио популарни певач Химзо Половина.

Он је, међутим, изоставио последњу строфу „Устај, испрати ме морам да путујем/ у Србију идем своме родном граду/за тобом ћу, Кико, много да тугујем/зашто сам те саму оставио младу“, а на плочи није наведено ни име аутора.

После претње тужбом, име Драгише Недовића као композитора и тесктописца нашло се на другом издању плоче, али крај песме остао је из политичких разлога – због помињања Србије – под својеврсном цензуром. После је, просто, та пета строфа заборављена.

драгиша недовић
Драгиша Недовић

Давних осамдесетих година прослављени фрулаш Бора Дугић предложио је да се Драгиши Недовићу подигне споменик у центру Крагујевца. До данас, то није учињено…

Момчило Петровић, Курир