Гостиље, село које је од центра Златибора удаљено око 25 км, познато је по водопаду на току Гостиљске реке, али и вилама које су баш овај драгуљ природе, како легенда каже, одабрале за своју игру. Ово село, због својих природних лепота, чија круна је управо гостиљски водопада, ушло је у избор за најлепше туристичко село света. Заједно са Мокром Гором и Тршићем, Туристичка организација Србије га је кандидовало код Светске туристичке организације Уједињених нација.
Гостиљски водопад је вековима био ту где јесте, али до пре двадесетак година, сем мештана, мало ко је знао за његову лепоту, поготово за чињеницу да баш он може бити замајац за развој туризма у овом селу. Данас је постао неизбежна локација коју обилазе туристи Златибора, место дивљења, уживања и клањања природи. Водопад висок око 20 метра, где са кречњачке литице пада Гостиљска река на 1.400. метру свог тока, пружа задивљујућу слику која оставља без даха. До слива у реку Катушницу, Гостиљска река се спушта слаповима, вировима и мањим водопадима на дужини од око 350 метара. Управо тај део тока реке, заједно са водопадом, представља изузетно хидролошко богатство у нетакнутој природи и локацију због које десетуне хиљада туриста, а сваке године све више, долази да оком угледа и свим чулима доживи ту бајку природе.
Посебан доживљај је у летњим месецима када посетиоци долазе да осете свежину капљица које водопад распршује али и да се уређеном стазом спусте низ даљи ток реке. Природа је чаробна дуж сваког метра, ток који је вода одабрала, кривудав и слаповит, само је природа могла да осмисли и уреди. Сем онога што природа нуди, у овом делу тока Гостиљске реке, нема никаквих додатних садржаја а све што би и променила људска рука био би злочин. На сву срећу то није ни могуће јер овај простор, од водопада па даље током, припада Парку природе Златибор.
Оно што неизоставно прати природну лепоту гостуљску, јесте и легенда о вилама које се играју око водопада и о којима се вековима распредају приче. Нема Гостиљца који од својих предака није чуо причу о вилама али нисмо чули за оног ко их је заиста и видео. Ако виле постоје, онда је сасвим сигурно да то и може бити њихова територија, нестварно лепа као што легенда каже да и виле јесу.
„Постоји легенда да се ноћу под водопадом купају виле, чије чини вечно вежу заљубљене. Ако момак и девојка прођу иза водопада, причају Гостиљци, пратиће их љубав и цветаће до краја живота. Причали су о томе стари мештани, легенда се преносила са колена на колено, они најхрабрији би ноћу долазили да се у легенду увере али нових искустава са вилама одавно нема. Ипак заљубљени са вером долазе да своју љубав учвресте баш овде, верујући да виле постоје, што нико са сигурношћу не негира. Ми смо због тога поред водопада направили и платформу, јер ово је место веридби и венчања која су све чешћа поред водопада“, прича за Нова.рс Љубиша Тодосијевић из туристичког удружења Гостиље.
Туристичко удружење Гостиље је понајвише заслужно за развој овог села као туристичке дестинацје. До пре само нешто више од десет година, до водопада је било тешко и доћи, када је постојала само козја стаза. Данас је све другачије, уређење пешачке стазе до водопада и даље низ ток реке, нуде могућност шетње и сусрета са живим уметничким сликама природе.
„Пре десетак година, засукали смо рукаве и кренули да крчимо пролаз, приступан је био само велики водопад који и јесте главна атракција туристичке понуде. Метар по метар, простор се откривао и лепота је заблистала, изградии смо око 500 метра туристичких пешачких стаза. Људи су овде углавном чували овце и стоку, нико није ни размишљао о том делу као туристичком локалитету. Нама новац није био приоритет већ афирмација, мислим да то и јесте разлог покретања ствари, ако развијамо село и туристичку понуду, доћи ће и новац. Тешко је било едуковати становништво али све иде на боље. У ово село су почели људи да се враћају, све је више њих који се баве или планирају да се баве сеоским туризмом, то је шанса за све нас“, додаје Тодосијевић.
Они који су посетили Гостиље једном, каже Тодосијевић, увек се враћају.
Због сушне године водопад је овог лета изгледао другачије, без обиља воде која га вековима краси. Мештани кажу да тако нешто не памте али река није пресушила, чак и мала количина воде нуди слику природне чаролије. Слика није ништа мање очаравајућа зими, када водопад окују тоне леда. Сања, Олга и Миљан из Београда уживали су у обиласку али кажу да ће доћи поново, да све угледају у пуном сјају.
“Замишљам да је то гомила воде која се сурвава, он јесте висок али суша је, јасно нам је. Водопад је прелеп, мирише природа, све је дивно, уређено, чисто. Недостаје воде свуда, не само овде, и пећине су без капи, слике које смо гледали нису верне али биће прилике да поново дођемо, одушевљени смо природом”, рекли су за наш портал туристи.
Надомак водопада, са прилазне стране налази се и дечје игралиште, уређен паркинг а у близини су и фудбалски терен и базен који је једно од најпожељнијих златиборских купалишта током лета. У селу се налази и комплетно реновирана родна кућа Димитрија Туцовића која је заштићено културно добро. Атракција су и добро очуване воденице на реци Врело, пастрмски рибњаци и природни екосистеми. Ка свим локалитетима воде добри путеви и обележени путокази. У плану је стављање у туристичке сврхе и Раковачке пећине из које извире Раковачки поток а која обилује пећинским накитом.
Гостиље, поред десетак домаћинстава које нуди смештај и бави се сеоским туризмом, у својој понуди има и ресторан и одмаралиште са око 100 лежајева где све ћешће долазе млађе спортске екипе на припреме али и деца на рекреативну наставу.
У селу сада живи око 250 становника, школа је пре десет година затворена, а шездесетих година прошлог века у њој је било 300 деце. Пре десет година Гостиље је годишње посећивало око 10.000 туриста. Број посетилаца из године у годину расте, а очекивања су да ће ове године бројка премашити 65.000 посетилаца.
Славица Панић, Нов.рс
Сеоски туризам је дефинитивно неискоришћен потенцијал Србије.