Истражујући локалитет у јужном Срему 2021-2022. археолози су дошли до невероватног открића које побија уврежено становиште стручњака о “мирним неолитским пољопривредницима” и баца светло на мистерију која их је дуго збуњивала.
У Кленку су пронађени трагови насеља из четири епохе, од неолита до средњег века, који датирају 8.000 година уназад, укључујући џиновски неолитски ров.
Чак шест гробова из периода винчанске културе пронађено је између осталог на локалитету Аџине њиве – Брајково 2. Стручњаке је збуњивало што су досадашња многобројна открића са низа локалитета веома ретко укључивала и гробове или сахране.
Много насеља, а гробова на само два места
После Ботоша код Зрењанина и Гомолаве код Хртковаца ово је тек трећи локалитет у Србији који је довео до открића гробова из неолитског периода.
– Уколико причамо о винчанској култури причамо о простору од језера Балатон до Солуна, од Бугарске до Хрватске. Процене густине популације су више хиљада људи у сваком насељу, а од свега тога ми имамо сахране једино са Гомолове и Аџиних њива – рекао је крајем априла на презентацији археолошких радова у Културном центру „Брана Црнчевић“ у Руми др Мирослав Кочић, управник Центра за археологију „Драгослав Срејовић“ Универзитета у Крагујевцу и један од руководиоца истраживања.
Локалитет се налази на Савској обали, северно од села Кленак на траси аутопута Рума-Шабац-Лозница. Истраживан је још ’70-их година кад су откривени предмети из раног и касног неолита, бронзаног доба, Антике и Латена, односно римског и келтског периода. Археолози су се поново вратили ту 2019. да обаве заштитна ископавања због планиране изградње аутопута и већ при самом обиласку околних њива схватили да налаза има на већем подручју од очекиваног.
– Схватамо да је доста већи локалитет у питању, неких 1,2 км дужине и 40 метара ширине (скоро пет хектара) – рекао је Урош Николић, в.д. директора Завичајног музеја Рума.
Шта су открили археолози?
Пронађен је огроман неолитски ров са траговима људске израде, који је имао видно одбрамбену функцију.
– Дуго година се мислило да је винчанска култура изузетно мирна, али већ неких 15 година у археологији смо свесни да то није баш тачно. Начин градње рова, његова дубина и ширина сугеришу да је имао одбрамбену сврху у периоду позне Винче, неких 4.500 година пре нове ере – рекао је Николић.
На локалитету се налази насеље из старије и млађе Винче. Старије, које је било веће, почело је из неког разлога да се смањује.
– Почело је да се повлачи на једно брдашце и да се оивичава дубоким, моћним рововима између којих смо откривали остатке кућа које су гореле. Тако да та нека идеја која је већ дуже присутна у археологији о „мирним неолитским земљорадницима“ дефинитивно пада у воду, јер имамо заиста моћне (ровове), три и по-четири метра дубине, седам метара ширине са унутрашње стране остатке укопа за стубове, дакле једна палисада која је бранила то насеље и ровове – по свој прилици испуњене водом – испред ње – рекао је др Драган Милановић, виши научни сарадник Археолошког института у Београду и један од руководилаца истраживања.
Монументалност радова
У селу на брду живело је око 500-1.000 људи. Ров је био дуг 200-300 метара, а изградњу на том локалитету, како је рекао Николић можемо да упоредимо са радовима у долини Нила кад су грађене Велике пирамиде. То говори о комплексном начину организовања пре 8.000 година.
– Причамо о насељима која су утврђена са више линија одбране, са више стотина кућа, улицама, јавним просторима. У периоду који је 2.000-2.500 година претходио изградњи Великих пирамида у Гизи, око 5.000 година пре врхунца Римског царства, ми на централном Балкану имамо развијено једно од најкомплекснијих друштава у свету у том тренутку – рекао је Кочић.
Тим од 20 археолога и око 70 радника открио је делове античког насеља на скоро свим деловима трасе.
– Најзначајније су три грађевине које су рађене од камена у темељним зонама и малтера и оне су веома близу једна друге. Ту се налази читав систем који је, како прелиминарно сматрамо, служио за прераду и чување жита. Што се тиче античког периода проналазили смо и опеке са натписима на латинском за које смо прво мислили да су у питању ознаке римских легија, које су иначе биле задужене за прављење опека. Међутим, изгледа да овде имамо цивилну израду, са именом „Фелиција“ на опекама, па би потенцијално могли да говоримо о власници имања – рекао је Милановић.
Келтска пећ
Међу налазима је и келтска пећ за печење керамике. Реч је о објекту укопаном у земљу, у суштини две јаме – једна приступна а друга изнад решетке на коју се слагала керамика за печење, како је објаснио Момир Церовић, музејски саветник из Народног музеја Шабац.
Он је истакао да ниједна од досад откривених келтских пећи није ове величине.
– На Гомолави је откривено велико келтско насеље још ’70-’80-их и чини ми се да има око 20 келтских керамичких пећи, али ниједна није ни близу овој по димензијама и ниједна од њих није очувана као ова – рекао је Церовић, додајући да је фасцинантно како је вешто израђена.
Ретка оловна икона и лобања без вилице
На локалитету су пронађене три ретке оловне заветне иконе Подунавског коњаника и то у прецизно дефинисаним археолошким контекстима, тј. заједно са другим налазима, што до сада углавном није био случај јер су досадашњи налази били случајни.
Пронађена је и велика количина римског новца, накита, оружја, оруђа, разних алата и керамике.
– Занимљиво је и да у насељу из касног бакарног доба имамо на дну једне јаме људску лобању којој недостаје доња вилица. Датирањем се показало да је она старија бар три-четири века од баденске културе, што значи да је дуго чувана. Можда је била нека врста реликвије – рекао је Милановић.
Истраживање локалитета остварено је захваљујући сарадњи Археолошког института са Коридорима Србије и Азвиртом Србија који су финансирали овај пројект, уз подршку Војводинашума, румске општине и Завичајног музеја Рума, МЗ Кленак и других институција и појединаца. У току је обрада налаза, а археолози планирају да следеће године објаве монографију о истраживањима.
Откривени налази сместиће се у Завичајном музеју Рума.
Милијана Миликшић, Блиц
