Владан Вукосављевић: Ко учи Тому Мону да се земља продаје странцима?

Ова врло колоритна личност српске политике, није у већој мери лично одговорна што се нашла ту где је. Ипак, лично је одговорна за све што јавно изговара, иако се може претпоставити да су то у великој мери туђе идеје и концепти, које он провуче кроз свој ментални склоп и помало скроман језички регистар, па их тако прерађене пласира у јавност.

Додуше, министар кога народ од миља крсти надимком који означава име његове фирме, а заправо је акроним мајчиног презимена и имена, морао би паметније да барата неким кључним појмовима и категоријама.

„Земља“, у значењу тло и обрадиво земљиште, физички је али и симболички темељ постојања једног народа.

Земља је симбол мајчинског деловања, знамен вечног рађања и обнове.

Земља нас храни у миру и у рату, из ње потичемо, настајемо, од ње смо замешени, она је и вечни дом наших и предачких земних остатака.

Са онтолошког становишта она је првобитна материја, prima materia.

Земља је наша веза са природом, са прецима, са историјом, са оностраним, са прошлошћу и са будућношћу.

Земљу народ зове и родном грудом.

Она се брани животом, за њу се ратује до последњег, она је симбол слободе, самосталности, државе, суверенитета.

Сваки народ који је власник своје земље, у милости је неба изнад ње. Народ без власништва над земљом, у ропству је.

Он је слуга, кмет, парија.

Леополд Ранке је Први и Други српски устанак назвао и Српском револуцијом, јер је поред осталог мењан и један трули феудални поредак, земља је враћана народу, рајетин је постајао човек, домаћин, свој на своме, господар сопствене судбине.

Из неког недовољно јасног разлога, или просто вођен баналном демагогијом, министар Момировић као да не разуме да власници земље у Србији не морају бити или само држава или странци и држава

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Tomislav Momirović (@tomamomirovic)

Онај ко га подстиче да се на овај начин јавно брука, требало је да му каже да је далеко најбоље да власници све земље у Србији морају бити српски држављани и српске фирме, а странци само по изузетку и то као физичка лица, власници мањих поседа.

Стране корпорације, конзорцијуми и сличне структуре не би смели да стичу власништво над нашом земљом, посебно пољопривредним земљиштем, осим можда у веома рестриктивном броју, законом регулисаних изузетака.

Ово су разумели заједнице, народи и државе свих епоха. Испада да једино српска власт покушава да буде историјски иновативна и то на сопствену штету, и то непоправљиву.

Једно би требало да запамте:

Предају делова сопствене територије окупатору и продају родне груде странцима, казниће и људи и судбина.

Министру као обавезну лектиру за боље разумевање материје, топло препоручујем роман Плодови земље, ремек дело нобеловца Кнута Хамсуна.

ФБ Владан Вукосављевић

Наслов, опрема: Хронограф