Када се Пресветој Деви Марији навршише три године од рођења, доведоше је родитељи њени Свети, Јоаким и Ана, из Назарета у Јерусалим, да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме.
Када се Пресветој Деви Марији навршише три године од рођења, доведоше је родитељи њени Свети, Јоаким и Ана, из Назарета у Јерусалим, да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме.
Три дана пута има од Назарета до Јерусалима; но идући на богоугодно дело тај пут не беше им тежак. Сабраше се и многи сродници Јоакимови и Анини, да узму учешћа у овој светковини, у којој узимаху учешћа невидљиво и ангели Божји. Напред иђаху девице са запаљеним свећама у рукама, па онда Пресвета Дева, вођена с једне стране оцем својим а с друге мајком. Беше Дева украшена царским благолепним одећама и украсима, како и приличи кћери царевој, невести Божјој.
За њима последоваше множина сродника и пријатеља, сви са запаљеним свећама. Пред храмом беше 15 степеника. Родитељи дигоше Деву на први степеник, а она онда сама брзо узиђе до врха, где је срете првосвештеник Захарија, отац Светог Јована Претече, и узевши је за руку уведе је не само у храм него у Святая Святыхъ у Светињу над Светињама, у коју нико никада не улажаше осим архијереја, и то једанпут годишње. Свети Теофилакт Охридски вели, да је Захарија „ван себе био и Богом обузет“ када је Деву уводио у најсветије место храма, иза друге завесе, иначе се не би могао овај поступак његов објаснити. Тада родитељи принесоше жртву Богу, према закону, примише благослов од свештеника, и вратише се дома, а Пресвета Дева оста при храму.
И пребиваше она при храму пуних 9 година. Док јој беху родитељи живи посећиваху је често, а нарочито блажена Ана. Када пак родитељи њени беху Богом одазвани из овога света, Пресвета Дева оста као сироче, и не жељаше никако до смрти удаљавати се из храма нити ступати у брак. Како то беше противно и закону и обичају у Израиљу, то она по навршетку 12 година би дата Светом Јосифу, сроднику своме у Назарет, да под видом обручнице живи у девствености, те тако и да своју жељу испуни и привидно закон задовољи. Јер у то време не знаде се у Израиљу за девојке завештане на девство до краја живота. Пресвета Дева Марија беше прва таква доживотно завештана девојка, и њој после следоваху у Цркви Христовој хиљаде и хиљаде девственица и девственика.
На православним иконама посвећеним овом празнику слика се Богородица у пратњи девојака са упаљеним воштаницама, а једна од најлепших представа је славска икона манастира Хиландар.
У Цркви краља Милутина у Студеници је једна од највреднијих и најбоље очуваних фресака са истом сценом Ваведења. На славским иконама Ваведња слика се такође и сцена из јерусалимског храма, у којој трогодишњу Марију и њене родитеље прима првосвештеник Захарија, отац Јована Претече.
Народна веровања и обичаји
Богородица се сматра заштитницом жена породиља и разна су народна веровања везана за моћ икона на којима је она представљена. Према народним веровањима, сточари славе Ваведење како би им Богородица заштитила стоку од звери, а у источној Србији су на основу времена тога дана предсказивали род усева — ведро небо обећава добру летину.
У појединим таковским селима је био обичај да се на данашњи дан после службе остане код цркве и да се ту први пут појаве све младе које су се удале те јесени, а у селима јужног Поморавља све жене које немају децу, одлазе у манастир Црквицу где се читаву ноћ моле како би добиле пород.
На овај дан пост је обавезан јер Ваведење пада у време великог Божићног поста.
СПЦ / Хронограф
