Ама, сјашите већ једном, комуњаре!
Заиста, пресмђели сте. Ко год се не уклапа у ваш ракурс, само промоли ли нос из рова у који систематски сабијате своје идеолошке противнике, по медијима којима сте у вријеме званичне Ђукановићеве владавине окупирали црногорску јавност, на њега скочите као шакали.
Тако сте сада скочили на Милутина Мићовића зато што му је додијељен статус истакнутог културног ствараоца. Мало прије тога на Милана Стојовића, зато што га је Црногорска академија наука и умјетности именовала за члана уредништва струке Медији и новинарство. Ономад сте, тако, скочили на Бећира Вуковића, зато што је добио Тринаестојулску награду. Угледајући се на ваше очеве, што у тијелу што у духу, који су са старих фотографија брисали оне који су по њиховим кретиријумима зглајзнули, одузели сте књижевну награду „Ристо Ратковић“ Радовану Караџићу. Као неумрли ознаши, ових дана хајкате за спомеником Павла Ђуришића…
И у мене сте заривали своје шакалске зубе сваки пут када сте процијенили да вам се указала прилика за то.
У Другом свјетском рату, у револуцији под окриљем нацистичког и фашистичког окупатора, на ужасно много крви оних које сте означили својим противницима, и потом подржани интересима и Британаца и Руса, наметнули сте своју владавину југословенским народима. Како тада, тако и данас не само да дишете ставом Коминтерне артикулисаним на Бечком (1926.) и Дрезденском (1928.) конгресу КПЈ да је Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, потоња Краљевина Југославија, конституисана 1918. године, у ствари „великосрпска творевина“ у којој је српска буржоазија потчинила остале народе, него га, с позиције силе онога ко се обрачунао са својим непријатељима, намећете као једино допуштено становиште и трајни свети задатак да исправите ту измишљену историјску неправду. Том доктрином, сагласно вашој, проговорили су усташе, балисти, ВРМРО-вци… Тим духом данас дишу другосрбијанци у Србији и Монтенегрини (идеолошки Црногорци) у Црној Гори. Монтенегрини, као топовске месо своје виолентне идеологије и као живи штит свог криминала, истурају своје агресивно нацистичко крило – лажикомите.
У Црној Гори сте из српске нације произвели црногорску и – супротставили је српској: на првом послијератном попису становништва 16. марта 1948. године испоставило се да је од око 95 одсто Срба прије рата остало њих 1,78 и да је број националних Црногораца нарастао од 0.00 одсто прије рата до 90.67 после њега. Руку још увијек крвавих до рамена, укинули сте цивилизацијски став да је човјек национално оно што је наслиједио од предака: биолошки, културолошки, социјално и духовно, и увели своје „напредно“ правило – да је човјек национално оно „како се писа’“. И тај, на тај начин успостављен национални биланс у Црној Гори, укључили сте у политичку употребу прошлости, у своју идеологизирану, разбарушену историографију. Своју идеологију пројектовали сте на прошлост; представу о прошлости јој уподобили.
У Црној Гори сте из српске нације произвели црногорску и – супротставили је српској: на првом послијератном попису становништва 16. марта 1948. године испоставило се да је од око 95 одсто Срба прије рата остало њих 1,78 и да је број националних Црногораца нарастао од 0.00 одсто прије рата до 90.67 после њега.
У Другом свјетском рату поубијали сте својих противника колико сте стигли. После рата поубијали сте оне које нијесте стигли у рату. Онда сте, са том репутацијом у народу, завели своју истину: у школе, медије, по сједницима и кафанама, па и кућама, особито у историографију. Обрачунали сте се са Православном црквом, разбили институцију домаћина и увели институције политичке подобности и „снаша’ се“.
Када је томе дошло вријеме, свему наредни, пресвукли сте се у неолибералне тоталитаристе, до балчака на услузи евроатлантским господарима и њиховој самоаболирајућој представи балканске стварности успостављеној на Милошевићу као разбијачу Југославије и политички функционалној правди Хашког трибунала, у што се савршено уклопила ваша идеолошка представа „великосрпског национализма“. Под плаштом Великог брата, на локалу сте увели Црногорску православни цркву, Факултет за црногорски језик и друге шипове идентитета идеолошког црногорства, читавој Црној Гори натурили своје: химну, грб, заставу. Не пристане ли ко, јавно, на вашу истину – одмах га маљем у главу.
Умислили сте да сте сахранили истинитог Бога и сад вам је бог новац а свеци марифетлуци овога свијета.
Ваш мозак је у Озни-Удби-АНБ. Отворити архиве ове злочиначке организације значи ући вам у мозак. Довести је „к познанију права“, у законски оквир, значи извршити радикални хируршки захват на вашем мозгу.
Прозбори ли ко о свом погледу на друштвени живот а да се то коси са вашим, као свраке у винограду ухваћене на дјелу загракћете: ево га, фашиста који не признаје Црногорце, не признаје химну, не признаје заставу, ево га против Европе и НАТО-а, коначно – ево га против Црне Горе.
Ма, признајем вам све што хоћете да јесте. Будите национални Црногорци до миле воље, што се мене тиче можете и било што друго, будите и црнци, будите и педери, будите што вам је срцу драго и памети прикладно, све вам признајем. Али пустите мене да будем оно што јесам, пустите ме да осим генетски, и културолошки и духовно будем нефалсификовани потомак мојих предака.
Схватите већ једном да у Црној Гори има још народа осим вас који хоће да живи. Није нас Бог створио да сви својим животима дувамо у једну тикву. Сјашите већ једном, побогу!
