Некадашњи председник Финске и специјални изасланик Уједињених нација за Косово, Марти Ахтисари, умро је у 86. години.
Марти Ахтисари скончао је у Хелсинкију, саопштила је канцеларија председника Финске.
Од 2020. године била му је дијагностикована Алцхајмерова болест, због чега се потпуно повукао из јавности.
Ахтисари је на дужности председника те земље био од 1994. до 2000. године.
Пре него што је постао председник, био је на више важних позиција у финском министарству спољних послова и у Уједињеним нацијама.
„Са великом тугом примили смо вест о смрти председника Мартија Ахтисарија. Марти Ахтисари је веровао у човечанство, цивилизацију и доброту, и живео је великим, значајним животом. Он је био председник у време промена, који је Финску увео у глобалну еру ЕУ“, саопшто је председник Финске Саули Ниинисте.
Ахтисарија је за специјалног изасланика УН за преговоре о „будућем статусу“ Косова и Метохије именовао тадашњи генерални секретар УН Кофи Анан. Ахтисаријев план одбацили су и српска страна и Савет безбедности УН, а он је постао основа за проглашење независности Косова.
Ахтисаријев план, који је фински дипломата пласирао 2007. године после неуспелих преговора две стране, предвиђао је надзирану независност Косова. Приштина га је прихватила као основ свог устава, прогласила независност, али није уважила, нити поштује његове делове који се тичу права српске мањине.
Он је предвиђао гашење институција локалне самоуправе Србије на северу Косова, а здравствене и образовне инситуције Србије би могле да наставе да функционишу на северу Косова уз одобрење Приштине, а да финансирање иде преко централне банке Косова.
Важан елемент споразума био је мандат дат међународном цивилном и војном присуству на Косову да надгледа спровођење споразума и помаже „надлежним“ косовским властима у осигурању мира и стабилности на целом Косову.
Ахтисаријев план је у то време уживао подршку привремених косовских власти, а успротивила му се Влада Србије.
Иако се у нацрту документа није спомињала реч „независност“, шиптарски челници изразили су уверење да ће се „међународни процес решавања статуса Косова, предвођен Ахтисаријем, ускоро завршити независношћу Косова“ .
Преговори посредством Ахтисарија, започети у јулу 2006. у Бечу, завршени су у истом граду 10. марта 2007. године, последњим састанком страна.
„Председник“ Фатмир Сејдиу и „премијер“ Агим Чеку, који су у то време били на челу привремених приштинских институција, назвали су 26. март историјским даном за Косово.
Различити погледи на Ахтисаријев план довели су до распоређивања мисије Уједињених нација за утврђивање чињеница на Косову, која је имала задатак да испита околности за спровођење Ахтисаријевог плана.
Делегација је посету Косову почела 27. априла како би је закључила својим проценама које ће бити предате Савету безбедности Уједињених нација. Упркос инсистирању присталица Ахтисаријевог плана, овај механизам, није успео да постигне консензус о решавању статуса Косова.
Русија, главни противник плана, касније је ставила вето на нацрт резолуције европских чланица Већа, Немачке и Сједињених Држава, која је требало да замени Резолуцију 1244 Савета безбедности, отварајући пут ступању на снагу плана.
Разговори између Приштине и Београда вођени до децембра 2007. године уз посредовање међународне „тројке“ коју су чинили Американац Франк Визнер, Немац Волфганг Ишингер и Рус Александар Боцан Харченко. Ови преговори су се такође показали неуспешним.
Косово је 17. фебруара 2008. једнострано прогласило независност.
Познајући добро све околности Ахтисаријевог ангажмана у отимању српске покрајине, на вест о његовој смрти не можемо да се не запитамо да ли је све оне кофере с по 2 милиона евра и проститутке добијене од шиптарских терориста сада понео са собом.
