Редовно пролећно заседање Сабора Српске православне цркве (СПЦ) почело је јуче у поподневним сатима у Београду. Очекује се да једно од питања о којима ће Сабор расправљати буде сукоб са Румунском православном црквом. Сабор ће трајати док не буду исцрпљене све теме, без обзира на трајање заседања, а дневни ред се утврђује на почетку заседања.

На дневном реду наћи ће се сва актуелна питања у Цркви, а владике ће морати патријарху Иринеју да положе и финансијске рачуне о трошењу новца.
Осим извештаја о стању у епархијама и избора три нова архијереја, биће речи и о раду мешовите комисије Српске православне цркве и хрватске Римокатоличке цркве о улози надбискупа Алојзија Степинца током и после Другог светског рата.
Према писању „Блица“ , и на овом заседању највише пажње ће бити усмерено на решавање персоналних питања.
На првом месту је питање попуњавања Милешевске епархије којом, од како је смењен владика Филарет, администрира Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије. Потом Дабробосанска епархија са седиштем у Сарајеву, која је дата на привремено управљање владики захумско-херцеговачком Григорију. Обе епархије требало би да добију своје епископе.
Kако јавља „Блиц“ , могло би да се отвори и питање решавања Осијечкопољске и барањске епархије, јер тамошњи владика Лукијан, из здравствених разлога, отежано управља епархијом.
„За разлику од ранијих година, када су владике предавале финансијске извештаје који и нису контролисани, од прошлог Сабора се сви извештаји пажљиво прате. Поједини од њих су на све могуће начине избегавали плаћање пореза Цркви, практично поткрадали самог патријарха Иринеја. Суштина је да подносе фризирани извештај о новцу који епархија заради, а циљ је да се плати што мањи разрез који иде у патријаршијску касу. Тај новац, међутим, не иде патријарху лично или његовом кабинету, него се од њега финансирају институције као што су Теолошки факултет, Богословија“, пише у данашњем броју „Блица“ .
Овај дневни лист такође тврди, позивајући се на неименоване „поуздане“ изворе, да је „Владика који је предњачио на досадашњим Саборима са нетачним цифрама – владика сремски Василије. Он је, примера ради, пријављивао да зарађује око 300.000 динара годишње, па је био шампион сиромаштва у Сабору“. Овакво писање новинарке „Блица“ подсећа на наручене ad hominem нападе на поједине епископе, по жељи и према потреби наручилаца њених текстова.
С друге стране, треба истаћи да ће владике разговарати и о стању на Kосову, али и ситуацији у целом региону.
На прошлогодишњем пролећном заседању архијереји су се договорили да се што пре започне са припремама за прославу 800-годишњице самосталности Српске православне цркве (1219-2019) у сарадњи са органима Србије и Републике Српске и са свим релевантним научним и културним институцијама српског народа.