Ерудиција и уметнички рад Анке Обреновић Констатиновић дуго су били у сенци њеног изузетно бурног љубавног живота. Управо је једна стара љубав утицала на то да се њен живот заврши на најтрагичнији начин.

Љубав „Камене дјеве“ и познатог песника
Некако у време почетка писања дневника, још увек девојчурак од шеснаест година, Анка добија првог озбиљнијег удварача. У питању је био до ушију заљубљени хрватски песник и творац речи хрватске химне, Антун Михановић. Михановић је као конзул Аустрије боравио у Београду, и као учен и образован господин био радо виђен гост у кући Обреновића.
Приликом неког од тих сусрета планула је љубав између Михановића и Анке. Он, поласкан пажњом младе, паметне и лепе девојке, а она заљубљена у каријеру свог књижевног идола и одушевљена његовом пажњом, а све под будним оком Тировлових чији је пријатељ био Михановић.
Заљубљени Антун тек стасалој Анки пише сонет „Виђење“ и песму „Камена дјева“. Чак иде дотле да од Јеврема тражи руку његове кћери, како би је учинио својом супругом. Мало је вероватно да су Томанија и Јеврем били задовољни оваквим развојем ситуације, посебно што је разлика између Анке и Михановића била више од две деценије. Анка је у том тренутку имала само шеснаест година, а Михановић четрдесет једну.
Разрешење непријатне ситуације донео је апсолутни господар Србије, кнез Милош, који се питао за све, па се и уплитао у брачне и породичне односе својих посилиних. Кнез је био неумољив – брак није могућ због разлике у вери. Ни тадашња чаршија, а ни историја нису поверовали у искреност овог разлога, пошто су се Милошева деца венчавала са припадницима друге вере. Прави разлог биле су, вероватно, политичке сплетке, јер је у то време на двору јачао утицај француске и енглеске дипломатије. Тако је крајем 1838. године Михановић по хитном поступку, а на захтев кнеза, опозван у Беч. Да ли су се Анка и Антун икада више срели, данас није познато, пише 011инфо.
Године породичног живота
Три године после Михановићевог одласка и после низа удварача који су се отимали за пажњу лепе принцезе, породица је одлучила да је време да Анка ступи у брак. За младожењу је одабран богати и далеко старији породични пријатељ, темишварски банкар и спахија Александар Констатиновић. Венчање је одржано априла 1842. године и трајало је три дана. Званице су били сви виђенији људи, стари сват је био руски конзул у Београду, а брак је благословио сам митрополит београдски Петар.
Збацивањем кнеза Михаила са власти августа исте године, читава породица одлази у изгнанство. Александар и Анка породични дом граде у Румунији и убрзо добијају четворо деце: Александара, Томанију, Стану и фаталну Катарину. Брак није био дугог века и постоје записи да није био претерано срећан, јер је образована и оштроумна Анка мужа доживљавала као досадног. Александар умире 1858. године, а млада удова утеху налази у загрљају контроверзног удварача.

Забрањена љубав и још понешто
Човек који је пао на Анкине чари био је супруг њене покојне сестре Симке, богати земунски и београдски трговац Јован Германи. Скандалозна веза месецима је била предмет чаршијских прича, а све је кулминирало када је на свет дошла њихова ћерка. Назвали су је, ни мање ни више, Симеона-Симка. Ондашње друштво било је на ивици слома, а девојчица, ни крива ни дужна обележена жигом забрањене љубави.
У наредним годинама, Јован и Анка су живели заједно и одвојено између Београда и Темишвара. Германи јој је нудио брак, да детету да своје презиме, али је Анка све то одбијала. Захтевала је само издржавање за Симку и плаћање њеног школовања. Не може се рећи да је према девојчици осећала исту приврженост као према осталој деци. Чим је Симка мало стасала, послали су је у немачки интернат где је боравила све до мајчине смрти.
Тих година, чаршија је причала да је имала мноштво удварача и љубавника. Неки кажу да је због њене неузвраћене љубави на себе руку дигао васпитач њене старије ћерке Катарине, Дамјан Павловић. Говорили су и да воли коцку, луксуз, богатство, шпекулације, лагодан живот, а понајвише државне сплетке. И управо је једну од њих, најсмртоноснију од свих, почела да плете тих дугих вечери у свом салону и да повлачи потезе који ће временом довести до гашења лозе кнеза Милоша, али не и њене сопствене.
Смртоносне амбиције
Једна од контроверзи која је пратила Анкин живот, био је необичан и близак однос са кнезом Михаилом. Све је почело у време преласка Јевремове породице из Шапца у Београд, када су десетогодишња Анка и осмогодишњи Михаило почели да се друже. Са уласком у године првих заљубљивања, братско-сестрински однос је некако прерастао у симпатију. Кажу да је патријархална Љубица била веома узнемирена када је сазнала да се њен син и ћерка њеног девера „воле“. После првог шока због везе блиских рођака, одлучила је да ову неприродну љубав на сваки начин прекине. И успела је у томе. Анка је убрзо стекла многобројне удвараче, а Михаило је почео да пише сетне песме својим многим љубавима. Ипак, искра страсти између њих двоје је остала да тиња.
Прилика да се нешто уради указала се по повратку кнеза Михаила на власт у Србији. У то време, кнез Михаило је био у несрећном и неплодном браку са Јулијом Хуњади. Ослушкујући незадовољство чаршије, а и гајећи своје амбиције да бар некога од својих доведе на престо, ако већ не може сама да се уда за кнеза, почиње да сплеткари против Јулије. Ондашње новине писале су да је тих последњих година кнежеве владавине буктао прави мали рат између званичне кнегиње и њене љуте супарнице. Анкин салон се још једном показао као пригодно место за решавање политичких питања и проналажења саучесника у овом преврату.
За победничку фигуру у овој игри, Анка је одабрала своју најстарију ћерку Катарину, која је у то време стасала у лепу и умиљату, али не претерано оштроумну девојку. Тек пунолетна девојка, веома се допала кнезу који се у њу смртно заљубио. Већ је планирао развод од Јулије и жендибу са Катарином, не обазирући се на упозорења својих сарадника. Био је одлучан да иде против свих, па и самог митрополита који није одобравао брак двоје блиских рођака.
Незадовољство због скандалозног брака расло је у народу. Разлог није била само разлика у годинама, сродство, него и очигледан и фаталан утицај Анке на кнежеву политику. Колика је била Анкина моћ над кнезом, и колико је стање у држави било критично, говори и то да је група угледних грађана у кнежевом убиству, а уз свесрдну помоћ Карађорђевића, видела једини начин да Србију избави из канџи смртоносне амбиције.
Освета из гроба
Тог 10. јуна 1868. године, група у којој су се налази кнез Михаило, Томанија Обреновић, те Анка и Катарина Констатиновић, у пратњи ађутанта Светозара Гарашанина и једног служитеља, упутила се пут Кошутњака. Било је предвиђено да се заљубљени пар, Михаило и Катарина, запути у шетњу парком, под будним оком мајке и бабе.
Док су се пели уз задњу страну стазе, поред шетача су прошла три господина и поздравила књаза. У тренутку док је кнез одздрављао, један од њих потегао је револвер и пуцао у књаза. Следећи хици погодили су Анку, која се бацила пред нападача како би заштитила рањеног Михаила. Један метак погодио ју је у слепочницу, а други право у груди.
Бурни живот Анке Обрановић Констатиновић завршио се тог јунског дана на најтрагичнији начин – док је бранила своју прву љубав.
Судбина Анкине деце после смрти мајке показала се изузетно занимљивом. Ћерка Катарина, рањена у Кошутњаку, касније се више пута удавала и живела подједнако скандалозан живот као и мајка. Млађа ћерка, Симка, удала се за румунског властодршца Александра Лаховарија и постала најутицајнија жена Румуније после краљице.
Заоставштина Анкиног сина Александра траје и до данас. Једини Анкин син, капетан Александар Констатиновић, живео је далеко мање скандалозан живот, и из брака са Миленом Опуић добио је ћерку Наталију. Наталија се касније удала за црногорског принца Мирка, што их је после смрти краља Александра I Обреновића ставило у позицију првог претедента на српски престо. Ипак, одлука је пала да на престо дође краљ Петар I Карађорђевић. Потомци Мирка и Наталије и данас живе у Француској.
О иронији коју само судбина може да приреди, говори и то да је наслеђе Анке Обреновић надживело све Обреновиће и оне који су правили уроту против кнеза и ње.
011 Инфо