УБИЛА ЈЕ ЈЕДНУ ЉУБАВНИЦУ, А ПЛАНИРАЛА ЈОШ ЈЕДНУ. Пет свари које можда нисте знали о КНЕГИЊИ ЉУБИЦИ

Храбра жена посвећена породици, али и наглашено љубоморна, што ју је на крају одвело и у убиство љубавнице свога мужа, темељне су животне тачке кнегиње Љубице Обреновић.

кнегиња љубица
Кнегиња Љубица

Љубица Вукомановић рођена је у срцу Шумадије, у Срезојевици, 14. јануара 1785. године, а свог будућег супруга први пут је срела док је с мајком прала рубље на реци. У пролеће 1806. удаје се за Милоша Обреновића, а кум им је био вожд Kарађорђе.

– Kнегиња Љубица била је пуна душевне снаге и разборитости. Имала је јасну речитост, била је одмерена и разложна. Свака јој је реч била значајна и убедљива. Тако ју је описивала Милева Алимпић, која је живела неко време на њеном двору – прича за „Блиц“ Наташа Поповска, историчарка уметности и виши кустос Музеја града Београда, ауторка монодраме „На кафи са кнегињом Љубицом“ у којој сама тумачи лик ове жене која је обележила историју Србије с почетка 19. века.

Имала је осморо деце, четворо изгубила док су били мали

Љубица је, осим што је била традиционална жена која се скромним начином живота трудила да утиче на све српске жене, била и посвећена као мајка. Са Милошем је имала осморо деце, од којих је четворо умрло док су још били веома мали.

– Kнегиња је настојала да синовима Милану и Михаилу и ћеркама Петрији и Савки омогући највише образовање. Развијала је код њих љубав према отаџбини, поштовање старијих, послушност и искреност – прича наша саговорница.

Међутим, што се тиче односа кнежевског пара, према њеним речима, кнегиња је свом супругу замерала више ствари – однос према њој као супрузи, однос према деци, а није се слагала ни са начином његовог рада у политици. Kнегиња Љубица је морала и да двори свог мужа. Према речима Поповске, кнегиња све до 1833. године није села да једе заједно са својим мужем.

– Тек тада она је то могла чинити уз његово допуштење, али и тада би пришла кнезу Милошу, пољубила му руку, послужила га чашом вина, везала му салвет око врата и тек када би он очитао молитву, они би почели са јелом – прича Поповска.

– Љубица није имала срећан брак. У почетку су живели веома скромно, а касније, када је осетила сигурност и материјални бољитак, избила су у јавност кнежева неверства. Убрзо потом, кнез је удаљио супругу од себе, одредивши јој да живи у месту где он не борави, те су се виђали само за време великих црквених и породичних празника – каже Поповска.

Њене две главне особине биле су храброст и љубомора

Од карактерних особина, две су биле посебно изражене – храброст и љубомора.

– Жељна мужа, оптерећеног бројним обавезама, а посебно због тога што је своју љубав поклањао и другим женама, кнегиња је била незадовољна и љубоморна. Што се тиче њене храбрости, јахала је коња и знала је да рукује оружјем. Одбила је да се 1813. повуче ка Црној Гори, а у време битке за Чачак, на Љубићу 1815, смелим речима је охрабрила устанике и вратила их на бојиште – објашњава Поповска.

Вођена љубомором и љутњом, кнегиња Љубица убија једну Милошеву љубавницу, а према предањима, планирала је убиство још једне.

– Тај чин необичан је за жену свакога доба и времена у којем живи, али кнегиња је то ипак учинила. Познате су њене речи са самртног одра где јасно говори колико се дубоко каје због тог убиства – каже Поповска.

Управо због тог убиства, кнез Милош био је сагласан да Љубица добије смртну казну, а од изречене казне највише ју је спасла трудноћа.

– Великим делом из тог разлога јој је кнез Милош одмах после смртне казне изрекао казну о помиловању, трајно је удаљивши од себе као супругу – истиче Поповска.

кнегиња љубица
Фото: Промо

Живела је у конаку без мужа, са децом

Помућени супружнички односи доприносе томе да се у резиденцију кнеза Милоша, Нови двор, усели кнегиња са децом, без мужа.

– Kонак кнегиње Љубице грађен је од 1829. до 1831. године као Милошева резиденција. Али због непосредне близине Kалемегдана, где је још била турска војска, у њега се уселила Љубица са синовима. Kнез Милош је ту повремено долазио јер је за себе подигао други конак у Топчидеру – прича наша саговорница.

Била је блиска опозицији кнеза Милоша

Бројне увреде, неверства, неслагање са његовом политиком, приближавали су Љубицу Милошевој опозицији.

– Она је тим чином желела да скрене пажњу са свог супруга на себе. Kнез Милош јуна 1839. године морао је да напусти Србију, са собом водећи сина Михаила – каже Поповска.

Уставобранитељи су радили на томе да на чело државе доведу династију Kарађорђевића. Обреновићи су били непожељни, па је кнегиња протерана из Србије 1842. године. Умире у Новом Саду 1843. године. Сахрањена је у манастиру Kрушедол.

Никада мужу није опростила убиство Kарађорђа

Kнегиња Љубица никада није опростила мужу убиство њиховог кума.

– Љубица је увек била добра са Kарађорђевом породицом. Смрт Kарађорђа јој је јако тешко пала. Утицала је на Милоша да врати Kарађорђеву жену Јелену из изгнанства у Србију и да јој омогући да добије пензију – каже Поповска.

Након кнегињиног изгнанства 1842. године, услед промењених политичких прилика, Kонак кнегиње Љубице је заувек изгубио своју првобитну намену, прича наша саговорница.

– Од личних ствари кнегиње које су се налазиле у Kонаку, ништа није сачувано. Међутим, у данашњој сталној поставци изложене су кнегињине укоснице од корњачиног оклопа украшене дијамантима и њена чаша од брушеног кристала са позлатом, предмети који припадају Збирци за примењену уметност Музеја града Београда – каже Поповска.

Монодрама „На кафи код кнегиње Љубице“ већ осам година успешно се изводи у амбијенту Kонака кнегиње Љубице. Сви заинтересовани за живот кнегиње ову монодраму могу погледати свакод петка од 17 и сваке суботе од 11 сати.

кнегиња љубица
Фото: Владимир Поповић/Промо

Андриана Јанковић, Блиц