„Зидине Сребрнице, средњовековног утврђења деспота Стефана Лазаревића, код варошице Страгари, прекривене земљом и шибљем, и у народу познате као Кулина, биће коначно рашчишћене, а цео комплекс већ од идуће године биће уврштен у туристичку понуду града Крагујевца“.
Овако је домаћа штампа писала пре шест година, када је покренута иницијатива за рестаурацију старог града деспота Стефана Лазаревића.
– Крагујевац, препознатљив као престоница модерне Србије, коначно, уз Ниш, Београд, Нови Сад, Вршац, Краљево и Голубац, биће сврстан међу српске градове тврђаве. На падинама Рудника, изнад реке Сребрнице где су још Римљани вадили сребро, цинк и злато, вековима је скриван стари град. И поред вишевековног заборава, и сада се назире стара кула висока десет метара, зидана од ломљеног камена, а по ободу сачувани су трагови зидина – изјављивала је тада Снежана Милосављевић, директор Туристичке организације Крагујевца која је са својим тимом покренула иницијативу за рестаурацију.
Сребреница (или Сребрница) је стара тврђава на западним обронцима Рудника. У време после Косовског боја (крајем XIV века) била је седиште војводе Николе Зојића, о чему сведочи запис из 1398. године. На државном сабору који је у њој одржан 1426. године, деспот Стефан Лазаревић (кнез 1389—1402, деспот 1402—1427) је за наследника одредио свог сестрића Ђурђа (1427—1456).
Највероватније је служила као заштита неком од рудника сребра по чему је и добила име. Остаци средњовековног града који је у народу познат као „Кулина“ налазе се на узвишењу северне стране Рудника, на десној обали речице Сребренице, притоци Јасенице у атару села Страгари (Крагујевац). Град је у рушевинама и има неправилан потковичасти облик. Нешто боље је очувана донжон кула квадратне основе на источној страни. Саграђена је од ломљеног шкриљца, а отвори и нише од притесане сиге. Зидови куле су очувани у висини до 10 м. На западној страни града некада су били видљиви трагови зида. Највероватније да овај град потиче из XIV века и везује се за име војводе Николе Зојића који се помиње 1395. после пада под турску власт.
Према дубровачким списима у новом граду су се састали деспот Стефан и Ђурђе Бранковић. Половином XV века град је изгубио свој стратешки значај. Истраживања нису вршена. Локалитет је увршћен у категорију споменика културе Србије од великог значаја (Службени гласник СРС 28/83). Пуни процват, град доживљава у првим деценијама XV века. Констатин Јиричек у својој „Историји Срба“ наводи да је деспот Стефан у време летњих жега радо боравио „in Srebrenica de rudnic“, док на другом месту, исти аутор, наводи „често је деспот долазио у новостечену престоницу Сребрницу, онде је 25. јула 1426. године ратификован мир са Млецима“. Ова последња реченица највише говори о значају Сребрнице у деспотово доба. Највиши домет града је свакако био сабор из 1426. године, на ком је Деспот Стефан прогласио Ђурђа Бранковића за свог наследника. У њој је деспот Ђурађ и окончао свој живот.
Остаци старог града сада су запуштени, прекривени највећим делом земљом, и заборављени. Препуштени зубу времена, на сву срећу нису и уништени, јер никада нико није ни покушао да овде врши било какве ископине.
У историјским документима Сребрница се помиње као утврђење у коме је често боравио деспот Стефан Лазаревић, одмарао се и одатле ишао у лов на Рудник. Предање каже да је ту примио и деспота Ђурђа Бранковића и именовао га за свог наследника.
Још увек се не зна на којој површини се простире утврђење. На неколико локација виде се зидине, а сама кула је најочуванија. Она је висине десет метара, у основи је квадратна и зидана је од ломљеног камена у кречном малтеру. На зиду куле према унутрашњости града је прозорски отвор, а изнад њега ниша полукружно засвођена.
Цео град зидан је од истог материјала и једино су отвори обзиђивани комадима сиге.
На самој планини Рудник је током средњег века за одбрану тадашњег рудника и насеља саграђено више тврђава, од којих су најпознатије тврђава звана Градови, Ђуревци, Острвица и Сребрница. Острвица је, према подацима Завода за заштиту споменика културе, била главно утврђење и са падом деспотовине, и она је пала под турску власт. Сребрница, у народу познатија као Кулина, помиње се још у дубровачким списима из времена 1430-1433. године, као место интензивне трговине и политичког живота деспотије.
Историја Шумадије није само везана за Први и Други српски устанак, иако скоро сва туристичка обележја искључиво говоре о том периоду.
У подножју Рудника, а у близини Страгара, налазе се и сада изузетно сачувани манастири Вољавча, Благовештење и Света Петка. Поред тога, само село Страгари већ има регистрована и категоризована домаћинства која се баве сеоским туризмом, а једно је од ретких насеља у околини Крагујевца које има и своју сачувану воденицу. Пре седам година, градска Туристичка организација организовала је са ловцима Шумадије акцију чишћења и уређења прилазних путева водопадима Шумадије, који су такође већ увршћени на туристичку карту региона.
За сада до старог града Кулине може се доћи само делом путем од Страгара, а затим пешице стазама којим углавном иду ловци и путници намерници.
– Сада је најважније да старо утврђење и саму кулу учинимо видљивом, а затим да се огроман шут рашчисти и уклони растиње које прекрива рушевине – истакла је својевремено Милосављевићева.
А како стари град деспота Стефана изгледа данас? Да ли је ишта од планиране рестаурације макар и започето?
Дворови српских владара, на којима су одржавани државни сабори још су неистражени
Развалине силне куле, скривене у шуми на вису Рудника изнад села Страгари, једини су белег средњовековног града Сребрнице у клисури истоимене реке. У њему се налазио двор – летњиковац Стефана Лазаревића у коме је често боравио, а ту традицију наставио је његов наследник деспот Ђурађ Бранковић. У „Сребрници на Рудницах“ одржавани су државни сабори, чиме је град добијао улогу престонице.
Утолико је чудније што српска археологија никада није добила средства за истраживање рудничке Сребрнице. Ово тајанствено место посетило је мало посвећених истраживача, а репортер „Новости“ га је обишао захваљујући Милану Војновићу, водичу Планинарског друштва „Полицајац – Јосиф Панчић“.
На падинама брда на коме се диже Кулина, између дрвећа се једва назиру остаци спиралне стазе, зидина и тераса утврђења затрпани вековном ерозијом, који још чекају археолошка истраживања.
– Државни сабор је био изузетан догађај коме су присуствовали сви племићи, архијереји и њихове свите, војници и по обичајима тог времена они су заједно били на богослужењу у цркви која је могла да прими ту масу људи – каже археолог доцент др Дејан Радичевић. – Нажалост, ми још не знамо где је град, ни деспотов двор, где су се ти важни догађаји одигравали јер, иако звучи невероватно, Сребрница никад није истраживана!
Саговорник „Новости“ чија истраживања на Руднику откривају досад непознату слику средњовековне Србије, наглашава да је ова планина богата рудама метала била један од стубова економске моћи државе, од Немањиног времена до пропасти деспотовине. Зато није никакво чудо што се овде налазе велики градови и дворови.
– Рудничкa Сребрница је у време Српске деспотовине представљала насеобину у којој су боравили српски владари – наводи историчар проф. др Марко Шуица.
– Деспот Стефан је октобра 1422. писао Дубровчанима писмо у „Сребрниц“. Сребрницу је у лето 1430. деспот Ђурађ Бранковић изабрао за место свог боравка и своје дворске пратње. Ту је провео месец дана кад се лечио од грознице током лета 1433. године.
Између дрвећа се једва назиру остаци спиралне стазе, зидина и тераса утврђења Кулина
Једино што се данас зна о локацији Сребрнице јесте да се налазила у клисури истоимене реке, у околини утврђења чије остатке народ назива Кулина. Од ње је видљив само део велике донжон куле, коју убрзано разарају трагачи за благом.
– Остао је очуван још само један зид, па се бојим да ускоро нећемо имати шта да истражујемо – забринут је др Радичевић. – Кулина је остатак утврђења које је контролисало важну саобраћајницу дуж реке Сребрнице, најкраћи пут од срца густо насељене жупе с бројним рудницима сребра до великог града Рудника, административног, трговачког и занатског центра где су се налазила и дипломатска представништва Дубровника и Котора.
Иста сабраћајница се из града Рудника настављала ка тврђавама у Мајдану и на Трески, све до великог града Борача, на ивици Груже. Тај низ утврђења с Острвицом, као централним и највећим, чинио је одбрамбени појас око планине Рудник, која је с бројним коповима сребра, злата, олова, гвожђа била један од стубова моћи средњовековне Србије.
Сребрничка тврђава није, као што је уобичајено, на планинском врху већ на нижем вису који је врло тешко уочљив из клисуре, али се са скривених зидина пружа одличан поглед на пут крај реке.
– Писана сведочанства су исцрпљена и данас само археологија може да пружи одговоре на питања о изгубљеном граду Сребрници – каже др Радичевић.
Прави значај овог места најсликовитије илуструје податак да деспот Стефан у њему организује државни сабор 1426, кад се нашао на ивици смрти због незацељене ране. На скупу свих достојанственика српских земаља од Подунавља до Зете одиграло се историјско помирење Лазаревића и Бранковића. Стефан Високи је у Сребрници за наследника прогласио сестрића Ђурђа, с којим је претходно ратовао. Константин Философ, Стефанов биограф, то описује:
„Благочастивога деспота Стефана постиже више ножна болест, од које одавно страдаше. Зато и веома побојавши се смрти, посла по свога сестрића господина Ђурђа, и дође овај у место звано Сребрница, и ту се сабра са патријархом сабор часних архијереја и благородних свију власти и свију изабраних, и благослови њега (Ђурђа) на сабору на господство“.
Град, двор и жупа
Име Сребрница у средњовековним документима означава више појмова: град, двор и област. Повеља из 1395. говори о Сребрничкој жупи, а дубровачки архив о граду с тргом и царином. Ту су и дворови и задужбине великаша који су закупци или власници рудничко-топионичких постројења.
– У Сребрници је двор имао и војвода Никола Зојић, који је поседовао руднике, топионице па чак и ковницу – каже др Дејан Радичевић. – Захваљујући њима постао је толико моћан да је покушао да преотме власт од деспота Стефана, али безуспешно.
Сребрничке светиње
Кнегиња Милица 1395. повељом потврђује Сребрницу као метох руског манастира Пантелејмона на Атосу, а оближњи манастир Вољавча, по предању утемељен у Немањино доба, такође се помиње у Сребрничким повељама. Недалеко од тајанствених Кулина, у атару данашњих Страгара, налазе се још два важна манастира – Петковица, из времена краља Драгутина, и Благовештење, саздано око 1400. године.
– Историчари нагађају да ли је сребрничка црква која се помиње у вези с државним сабором храм у Рамаћи с најочуванијим средњовековним живописом у Шумадији, или можда у страгарском манастиру Петковица, где су најстарије фреске. То су само хипотезе, можда ће археолози тек открити праву сребрничку цркву – каже историчар Борисав Челиковић.
Извор: Wikipedia/Новости/Блиц
Приредила редакција Хронографа
 је стара тврђава на западним обронцима Рудника. У време после Косовског боја (крајем XIV века) била је седиште војводе Николе...){kind=link}