Свештеник Горан Живковић: Помињу ли се диносауруси у Библији?

Откад су откривени, па све до данас, диносауруси су изазивали огромну пажњу јавности. Њима су посвећене многе књиге, енциклопедије, докторске дисертације, сликовнице за децу, популарни филмови и документарци.

горан живковић
Левијатани / Илустрација: Elden Ardiente

Прве фосиле ових дивних животиња су открили 1822. г. лекар Гидеон Ментел и његова супруга који су били врло ревносни аматери-палеонтолози. Они су у Енглеској открили зубе и кости неке до тада непознате животиње и послали своја открића познатом француском научнику Жоржу Кивијеу који је у први мах помислио да је реч о фосилима древног носорога и нилског коња. Убрзо је схватио да је погрешио те је први откривени диносаурус добио име игуанодон (`игуанозуб`).

горан живковић
Приказ димензија игуаноднона у поређењу с човеком у Енциклопедији Британици

Убрзо, 1840. године, ове изумрле животиње добијају заједничко име `диносаурус`, насталу од 2 грчке речи – динос (δεινος) = страшан и саврос (σαῦρος) = гуштер, а аутор те кованице је енглески анатом Ричард Овен.

Официјелна наука претпоставља да су настали пре око 235 милиона година, а изумрли пре око 65 милиона година. Помињу се разне хипотезе о разлозима њиховог изумирања, али је најчешћа она која говори о паду огромног астероида на Земљу, док се теза о свеопштем библијском Потопу углавном a priori одбацује. Поставља се питање да ли ми, православни хришћани ову хипотезу треба да прихватимо као сигурну истину и да ли се можда ове животиње помињу у Књизи над књигама тј. Библији? Можда ово питање делује небитно са становишта теологије, али верујем да се сваки верочуитељ или теолог бар једном сусрео са питањима млађих особа у вези с овом темом.

Пре свега, ваља нагласити да се званична хипотеза о настанку и изумирању диносауруса одлично уклапа у униформистичку геологију коју је засновао велики претходних Чарлса Дарвина, његов имењак Лајел. Као професионални правник, овај аматер-геолог је огромном правном вештином успео да потисне својим познатим Принципима геологије до тада владајућу катастрофичку геологију која је била компатибилна са давним свеопштим Потопом. Одмах се поставља једно логично питање – зашто су нестали само диносауруси, а не остале животиње, тј. какав је то догађај утицао да само они изумру?

Када је Свето Писмо у питању, треба одмах рећи да се диносауруси под тим именом нигде не помињу јер сам тај назив потиче из 19. века. Међутим, на два места у Старом завету се помињу животиње које по опису изузетно подсећају на неке од ових дивних гмизаваца.

Апатосаурус

У честрдесетој глави Књиге о Јову помиње се животиња коју он назива бехемот, а Ђура Даничић је превео са `слон`. По опису се види да се ради о изузетно великој животињи која се узда да може попити Јордан, а реп јој је као кедар. Као што знамо, слон има врло мали реп, тако да се ради о некој сасвим другој животињи која веома подсећа на апатосауруса или брахиосауруса – импресивне животиње дуге и до 25 метара.

Брахиосаурус

Ваља напоменути да је Књига о Јову једна од најстаријих књига Старог Завета, у њој се не помињу 10 заповести из Петокњижја, као ни Мојсијев закон, а диносауруси су свакако врло старе животиње.

горан живковић
Плакат за филм Андреја Звјагинцева „Левијатан“

У следећој глави ове старозаветне књиге се помиње застрашујућа водена звер коју писац зове Левијатан. Занимљив је детаљ из 11. стиха ове главе у коме се каже да му из ноздрва излази дим као из котла. Једна врста диносауруса се уклапа у овај опис, а то је огромни парасауролофус који је био дуг и до 14 метара, а висок и до девет. Он је имао велику кресту са шупљим коморама која је можда садржавала хемикалије запаљиве у додиру са кисиоником из ваздуха.

горан живковић
Парасауролофус / Фото: Википедија, Lisa Andres from Riverside, USA • CC BY 2.0

Специфичне излучевине имамо код многих животињских врста, почевши од инсеката до сисара, тако да овај феномен свакако не би био усамљен у природи. Наравно, ово су претпоставке, али врло могуће претпоставке.

Ваља нагласити да се животиње налик диносаурусима помињу у многим старим културама – мексичкој, кинеској, монголској, кмерској, перуанској, абориџанској, европским итд, често у контексту заједничког живота са људима. Од античких писаца помињу их Херодот, Аристотел, Цицерон и Јосиф Флавије.

На познатој икони, Свети Георгије, велики хришћански мученик из 4. века убија аждају из језера близу града Вирита, животињу која веома подсећа на неке водене диносаурусе.

горан живковић
Фото: Pinterest

Иако ова проблематика свакако није од прворазредног значаја за теологију, она има шири контекст. Наиме, она дубоко задире у проблематику везану за дуел позитивистичко-атеистичког и библијско-монотеистичког погледа на науку, образовање и свет. Такође треба бити свестан да у Библији, која је Божја Реч, нема небитних делова и да је њен писац, а то је у крајњој инстанци Дух Свети (преко богонадахнутих људи) свакако имао своје разлоге када је неком феномену посветио одређену пажњу. Из свега наведеног примећује се да овој тематици треба прићи озбиљно и са дужним поштовањем.

Протонамесник Горан Живковић

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.