Према писању хрватске штампе, председник Србије каже да је поновним обнављањем Јелачићеве родне куће хтeо да обележи „важан дан за Хрвате“. „На овај важан дан за Хрвате хтели смо да покажемо да држимо до оног што смо рекли. Мислим да се Срби и грађани Србије тиме требају поносити“, оценио је Вучић током заједничке конференције за штампу с председавајућим Председништва БиХ Драганом Човићем, а преноси Хина.
Тако ће родна кућа бана Јосипа Јелачића у Петроварадину ускоро бити обновљена новцем из државног буџета. Председник Србије Александар Вучић изјавио је да је Хрватском националном већу Војводине уплаћено пола милиона евра за ту намену.
Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић је пренео став председника Србије Александра Вучића који је потврдио да ће све радове на родној кући бана Јелачића финансирати Србија.
Вучевић је присуствовао миси у Цркви светог Јурја у Петроварадину, поводом обележавања празника хрватске заједнице у Србији – дана рођења бана Јосипа Јелачића 16. октобра 1801.
Град Нови Сад је већ предузео конкретне кораке, тако да је Завод за заштиту споменика културе ступио у контакт са свим сувласницима у том објекту, а обављени су и прелиминарни разговори са њима како би се обезбедиле неопходне дозволе и сагласности за извршење радова.
Тај комплексан пројекат ћемо координирати са Хрватским народним већем и са Владом Србије, како бисмо га успешно реализовали на задовољство и понос свих, рекао је градоначелник Милош Вучевић, а преноси портал Града Новог Сада.
У саопштењу се наводи да је Вучевић са задовољством прихватио позив Хрватског националног већа у Србији да присуствује свечаном обележавању тог, како се наводи, историјског датума.
Овај датум је веома значајан за све наше суграђане, комшије и пријатеље. Рођендан бана Јелачића је важан за хрватску заједницу, али има значаја и за Нови Сад, односно Петроварадин. Ради се о једном од истакнутијих датума са ширим историјским контекстом, казао је Вучевић, а наводи се у саопштању.
Из кабинета градоначелника Новог Сада саопштено је да су свечаност заједно организовали Хрватско културно – просветно друштво „Јелачић“ и Хрватско национално веће, а присуствовали јој бројни званичници са свих нивоа власти.
Председник Хрватског националног већа Славен Бачић истакао је да се хрватска заједница на тај начин афирмише у Новом Саду и захвалио се свима који су допринели да се на достојанствен и свечан начин обележи тај датум.
Јосип Јелачић рођен је у Петроварадину 1801. године, а на кући у којој је рођен стоји спомен-плоча с натписом: „У овом дому родио се 16. листопада (октобра) 1801. славни хрватски бан гроф Јосип Јелачић“. Одлуком Хрватског националног већа у Србији из 2005. године, дан рођења бана Јелачића обележава се као један од четири службена празника хрватске заједнице у нашој земљи.
Кућа већ једном обнављана
Родна кућа бана Јелачића која се налази се у Београдској улици у Петроварадину, ни по чему се не издваја од осталих објеката у тој улици. Само је још једна у низу кућа у којима на спрату има неколико станова. Фасада јој је плава, а 2012. године обновио ју је Град Нови Сад, и то након што се део урушио на улицу.
А шта је са кућама српских великана?
И тако, док грађани Србије из свог џепа издвајају пола милиона евра за најновију обнову културно-историјског објекта од значаја за суседну Хрватску, за то време је родна кућа генијалног, неки кажу и већег од Тесле, српског научника Милутина Миланковића, која је страдала током рата деведесетих, обновљена напорима Српског културног центра у Даљу, Миланковићевом родном месту. Данас га Хрвати својатају, називајући га „хрватским научником“, о чему смо већ писали:
МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ – Србија заборавља ГЕНИЈА
О Теслином Смиљану у Лици вероватно и врапци знају све. Његова родна кућа је у више наврата намерно уништавана, па тако и током рата деведесетих. Спомен-дом је отворен тек 10. јула 2006, када је откривен и споменик, јер је претходни миниран.
Меморијални центар је заправо парохијска кућа поред Цркве светог Петра и Павла, у којој је служио Теслин отац Милутин.
Статистика каже да је 1941. у Смиљану и околним засеоцима живела 621 особа српске националности, те да је њих 558 на зверски начин убијено, а међу њима је било 74 деце. Деведесетих је страдало 20 Срба, међу којима осам који су преживели усташке ликвидације у Другом светском рату. У Смиљану су сада сви Срби поред Цркве Св. Петра и Павла, испод тешког камена где је гробница, где су без икаквог обележја, посмртни остаци 519 смиљанских Срба, жртава НДХ. О томе постоји сведочење Анте Антуновића од 6. јуна 1952. у Окружном суду у Госпићу, који је описао тадашњи тешки „ритам злочина“, када су на празник Светог Илије, 2. августа 1941, усташе убиле, заклале и спалиле све Србе у Смиљану и засеоцима до којих су дошли, укупно 506 становника. Усташе су предводили Рудолф Риц (командант логора Јадовно), Јосо Аџија и Драган Девчић.
Имао је Тесла споменик и у Госпићу, рад Корчуланина Фране Кршинића (исти такав се налази у Београду, испред Електротехничког факултета), док га ултрадесничари нису минирали. Трг који је носио Теслино име преименовали су у трг Анте Старчевића.
У самој Србији ситуација је још гора. Куће у којима су се родиле или живеле значајне личности српске прошлости махом су запуштене, оронуле, склоне паду и ничим не одају да су значајни културно-историјски споменици или макар сведоци српске историје.
Поставља се питање како је могуће да за обнову само једног објекта значајног за културу једне националне мањине Србија може да издвоји 500 000 евра, док за најмање туце здања значајних за културну историју Срба не може да уложи из буџета ни 100 000 евра?
Погледајте у каквом су јадном стању куће наших великана:
Кућа у Заблаћу крај Чачка, у којој је рођен велики песник Владислав Петковић Дис, данас је права руина. Према речима Богдана Трифуновића, директора Градске библиотеке, постоји иницијатива да се кућа обнови, али главни проблем је у имовинско-правним односима међу наследницима.
Постоје историјски подаци да је Ђура Јакшић као гимназијски учитељ цртања у неколико наврата боравио у Крагујевцу управо у кући у Карађорђевој улици, која се налази на фотографији. Постоји још једна кућа у којој је боравио много чешће, у насељу Мала Вага, али та кућа је приватно власништво и у њој људи живе.
И кућа Др Арчибалда Рајса, швајцарског форензичара који је указао на злочине над Србима у Првом светском рату, данас је у лошем стању. После Великог рата, дом великог пријатеља Срба, био је један од симбола Београда. Др Рајс је подигао по својој жељи и назвао „Добро поље“. Данас, иако је ово место на мапи означено као музеј, једино шта може да се затекне је коров и делимично обрушени зидови. Око овог објекта скоро 20 година судску парницу води породица Јовановић, која је у њему од 1963.
Кућу Милеве Марић Ајнштајн, математичарке и супруге нобеловца Алберта Ајнштајна, нико не одржава, фасада се полако руши, а зидови пропадају од влаге. Здање у Новом Саду које пропада необележено је већ 20 година. Кућа је сада у приватном власништву и у њој станује више породица.
У не баш најбољем стању је и кућа Милунке Савић. Хероина која је у Првом светском рату више пута одликована живела је јако скромно. Њена кућица у улици која носи њено име сада је оронула. У приватном је власништву, власник није имао довољно новца да је реновира, па је дозидао део у коме живи са породицом.
У кући надомак центра Прокупља живела су тројица познатих српских јунака – Пеко Павловић, црногорски војвода, генерал Милојко Лешјанин и војвода Живојин Мишић. Према подацима Историјског архива и Народног музеја Топлице, нико од њих се није дуго задржао у кући. Преци садашњих власника купили су кућу од Мишића за тадашњих 30 динара, зарађених од продаје грожђа, каже садашњи власник Властимир Стајковић, који са сином покушава да реновира део куће откупљен од његовог брата. Каже да су раније долазили из различитих државних институција са питањем да ли могу да поставе неко обележје. Стајковић каже да то ником није забранио, али се нико од њих више није ни појавио. У музеју тврде да је више пута покретана иницијатива да се кућа заштити, али да је све остало мртво слово на папиру.
