ВЕКОВИМА СУ ПЉАЧКАЛИ СРБИЈУ: Откривамо где се данас налазе НАЈВЕЋЕ СРПСКЕ ДРАГОЦЕНОСТИ! (ФОТО)

Почев од 19. века, приоритетни задатак свих западњака је у нападу на Србију био да се пронађе и однесе што више древних српских рукописа и књига, због чега се они сада налазе широм света. За сада нема изгледа да се врате тамо где припадају – у Србију. Истражујемо зашто.

Да теорије о украденој и кривотвореној српској историји нису само пуке јадиковке српских родољуба, говори и податак да је незнани број древних рукописа и књига украден и однет из Србије, те се сада чува по белосветским библиотекама и сефовима, без икакве намере да буду враћени тамо где и припадају – Србији.

Да би уопште могли да се баве српском историјом и да је мењају према својим плановима, западни моћници морали су да је познају. Због тога је, почев од XIX века, приоритетни задатак свих завојевача који су нападали Србију био увек исти, да се пронађе и однесе што више древних српских рукописа и књига.

Сви они су добро обавили свој задатак – небројени српски рукописи и књиге украдени су, првенствено из српских манастира и однети из Србије, без икакве намере да икада буду враћени.

Материјално највредније дело које је украдено из Србије је Српски псалтир, који на свакој страници има икону од чистог злата и налази се у Немачкој.

Због његове лепоте, уметничког и историјског значаја, Немци су урадили копије, а да бисмо ми урадили те исте копије, траже да платимо „њихова“ ауторска права.

Да би „запушили уста“ све гласнијим захтевима да се ова српска реликвија врати Србији, Баварска државна библиотека, у којој се чува ово украдено дело, је пре неколико година „даровала“ факсимил Српског псалтира Музеју у Смедереву. То је у нашој јавности дочекано са великом помпом и уз неизмерну захвалност немачкој амбасади и Баварској библиотеци, што су нам послали слике нашег украденог дела.

Да зло буде веће, Немци ово дело зову онако како и треба – Српски псалтир, а наши историчари и званичници га зову Минхенски (српски) псалтир.

Никољско евангелије (XIV век) налази се у Даблину у Ирској. Пролог стиховни за летњу половину године из 1566. године (древни Српски календар годину дели на зимску и летњу половину), налази се у Лајбаху. Пролог стихови за септембар-децембар 1594. године такође је у Лајбаху.

Из Египта, са Сербал (Синај) планине, из манастира Св. Катарине, украдена су и однесена у Лондон 43 рукописа (X-XVIII век) писана српском ћирилицом.

Најстарији писани рукопис са наших простора, под називом Evangeliarium Sirmiensium, сада носи назив „Минхенски Eвангелистар“, чува се у Баварској библиотеци под шифром Manuscriptum Latinarum 6224.

Писан је крајем IV века у Сирмијуму, данашња Сремска Митровица, а истраживао га је покојни академик Владислав Поповић, који је и доказивао да и чувени Breviarium Syriacum само грешком преписивача, или намерно, носи тај назив, али да је исто писан у Сирмијуму.

Ту је, затим, збирка српских рукописа из манастира Свете Катарине и Православне грчке патријаршије у Јерусалиму, где је недавно пронађен илуминирани рукопис „Поклоник смерног Гаврила Тадића“ из 1662. године.

Повеља краља Милутина из 1302. године налази се у Филаделфији. Лукино евангелије из времена цара Душана, налази се у Британској библиотеци. Псалтир „printed in Venice in 1638 second edition of the Izobrazhenie oruzhii illiricheskih“, такође у Британској библиотеци.

Савина књига, рукопис монаха Саве с почетка XI века налази се у Русији. Радослављево евангелије из треће деценије XV века, похрањено је у рукописној збирци Руске народне библиотеке у Санкт-Петербургу.

Веома је значајан Студенички типик који је Свети Сава написао на молбу свог брата Стефана. Ово је буквално црквени устав тј. правнилник о богослужењу и животу монаха у манастирима, ово дело је главна основа за устав Српске православне цркве, а чува се у Националном музеју у Прагу под ширфом IX H 8 – Š 10.

За време евакуације Народне библиотеке у Првом светском рату, нестало је преко 50 српских средњевековних књига, које су 1966. године пронађене у чувеној библиотеци сер Честера Битија у Даблину.

Стари српски рукописи и књиге нису само покрадени и расути по свету. Многи су и заувек уништени. У пожару који је избио после бомбардовања Народне библиотеке на Косанчићевом венцу 6. априла 1941. године, ватра је прогутала више од 1.400 српских ћириличних рукописа и повеља.

Према: Телеграф

Приредио: Хронограф