Док Србија заборавља једног од својих највећих умова, наши јужни суседи све више га „усвајају”. Српски историчари тврде да не постоји доказ да су преци Пупина из македонског села Вевчани.
Михаилу Пупину Идворском у последње време све чешће се приписује још један завичај – село Вевчани на југозападу Македоније. И док је Србија прилично незаинтересована за једног од највећих умова које је икада имала, македонски историчари, али и званичне власти, упиру се свим силама да докажу да је Пупин бар колико „наш“ толико и „њихов“.
Македонски истраживачи тврде да се Пупинов деда Арсеније из Вевчана, тадашње Старе Србије, преселио у Банат, некада Аустроугарску, где се родио Пупинов отац. У Вевчанима су на темељима наводне старе Пупина куће саградили нову, као спомен-обележје, за чије уређење су добили и значајна средста из европских фондова. У кући је данас коначиште, кафана и соба посвећена српском великану. Градоначелник Вевчана Цветомир Угриноски тврди да би ускоро требало да се побратиме са Идвором и то подизањем идентичних биста, које ће бити дар Српске академије наука и уметности. То им је обећао председник САНУ академик Никола Хајдин, приликом приватне посете Вевчанима прошле године.
– Уређени спомен-дом Пупинових овде је отворен 2008. године, у породичној кући предака славног научника, изграђеној половином 19. века. Ту је и музејска поставка посвећена Михајлу Пупину, уређена захваљујући подршци из Идвора – каже Угриноски.
Са друге стране, сазнајемо у САНУ, не постоји никакав документ о донирању бисте Вевчанима, нити се то питање нашло на дневном реду било ког званичног састанка у Академији. Председник одељења техничких наука САНУ и организатор изложбе посвећене Михајлу Пупину, академик Зоран Петровић, потврђује за „Новости“ да ништа о бисти никада није чуо.
Фамилија Пупиновски: Порекло Пупина у Вевчанима Миша Китановски, хроничар места, проналази у томе што двадесетак породица у овом селу носи презиме Пупиновски. Он објашњава да је извесна удовица Пупа са синовима Ђорђем, Николом, Константином и Стојаном, и стадом од 500 оваца и 100 коза, у збегу стигла у Вевчане. Живи предање да је „прабаби Пупи тадашњи поглавар села, доделио плац на кршу и камену“. На поседу Тасе Србакоског, кажу, подигнута је кућа Пупинових у Горњој махали. Тај локалитет и данас је познат као Пупинов камен. У тој кући живели су Тимко и Аргил, који су се иселили у Србију. Власник дома је Стефан Ђорђевић који живи у Београду, објашњава нам Тони Костојчиновски, садашњи домаћин изнајмљене и преуређене етно-куће Пупин.
Спорно је и братимљење са Идвором, јер у овом банатском месту за то нико није чуо. Изненађен је и Душко Белић, који је председник месне заједнице Идвора још од 2005. године:
– Са мном нико није преговарао о братимљењу. А и то што причају да су спомен-кућу направили уз помоћ из Идвора није тачно. Долазили су овде и ми смо им дали само фотографије, које би могли да нађу било где, чак и да скину са интернета. Ружно је и непоштено да својатају Пупиново порекло. Па он је сам имену додао Идворски, јер је толико био поносан на свој завичај. Мајка му је из Опова, отац из Идвора и не знам да ли се нешто што је можда родно место његовог прадеде може назвати њеновим завичајем. Чини се да је неко у томе пронашао интерес и да због тога присвајају српског научника. Нико никада није показао ниједан званичан документ, црквене књиге или било шта друго којима би доказао везу Михајла Пупина са овим селом у Македонији.
То што тамо живе породице Пупиновски ништа не значи, напомиње наш саговорник и додаје да Пупина има и у околини Врања. Исто потврђује и др Драгољуб Цуцић, доктор историје наука и директор Центра за таленте у Панчеву. Он је био и организатор трибине о Пупиновом пореклу.
– Пупин је декларисани Србин и не знам зашто се сада тражи његово друго порекло, зашто се прекрштава у Цинцара, Македонца или нешто треће – пита се Цуцић. – У књизи „Насеља српских земаља“ коју је 1903. године објавила Српска краљевска академија говори се о постојању породице Пупинаца у околини Врања. Тако да би неко могао да тврди и да је наш научник из тих крајева. Чврстих доказа одакле је баш његова породица нема, тако и да то што га Вевчани својатају није у реду.
А да не постоји ниједан документ који би потврдио да је овај геније потекао са југозапада данашње Македоније за „Новости“ потврђује и Александра Нинковић Ташић, потпредседница Друштва „Михајло Пупин“, ауторка изложбе о њему. Она је власница најбогатијег архива о овом научнику у свету и каже да се нигде ни словом не помиње порекло из данашње Македоније.
– Нико још није показао документ на који се позивају у Македонији – прича Александра Нинковић Ташић. – Пупин се одредио као Србин и имену додао Идворски, да би свугде истицао одакле је. Стварање новог Пупиновог завичаја је велики проблем и његово име се злоупотребљава. Они су то употребили као туристичку атракцију, а екскурзијама које долазе причају чак да су његови родитељи тамо рођени.
Позивају се на то што је Пупин купио црквено звоно за цркву у Охриду. Он је био велики верник и помагао је не само цркву, него и ратну сирочад, гладне, сиромашне, и на територији данашње Словеније и Босне и Херцеговине, па га не својатају. То што је послао звоно управо у Охрид било је и под утицајем владике Николаја Велимировића, епископа охридског и жичког, са којим је био близак пријатељ.
И док се Македонија бори да Пупина представи као свог, Србија се није претерано залагала да исправи неправду и занемаривање свог генија и организује му достојну изложбу у 2014. години, када се обележавало 160 година од његовог рођења, што је и Унеско уврстио на листу важних годишњица. За одржавање изложбе која је требало да буде приређена у САНУ а њени аутори Александра Нинковић Ташић и академик Зоран Петровић и даље обијали су прагове институција, у нади да ће прикупити потребна средства.
– Чини се да смо се као држава одрекли Пупина – каже академик Петровић. – Пет пута сам писао министарствима просвете и културе, али ниједан одговор нисам добио. Још не знамо да ли ћемо добити средства за изложбу која би требало да осветли његово дело у целини. Намера је да, поред научног рада, буду представљени његови легати, доброчинства, колико је помагао цркви, сиротима, куповао слике за Народни музеј – говорио је тада, пре неколико година, академик Петровић. – Он је био један од оснивача НАСА-е, изумео је рендген овакав каквог га данас користимо.
Зато би било потребно, објашњавао је наш саговорник, да се добар део изложбе дигитализује, како би касније остала у његовој родној кући у Идвору, као стална поставка.
У међувремену неке од његових идеја су и реализоване.
Трагови и у Преспи
Македонски историчари тврде да порекло Пупинових у Вевчанима постоји у турским архивима из 1568. године. На њих се позива Павле Митрески, историчар из Охрида и тврди да Пупинови потичу из Скочена, код данашњег села Грнчари, надомак Ресна у региону Преспе. Преселили су се потом у подручје Нича, Москопоље у Албанији, крај села Морија, близу Корче, а потом у Вевчане.
И. Мићевић/М. Станчић, Новости/Хронограф
