ЗНАО ЈЕ СВОЈЕ ИМЕ, АЛИ СЕ НИЈЕ ВРАТИО КУЋИ: Породица Ђорђа Васића сахранила у одсуству и жалила га 15 година, а онда се појавио на вратима са невероватном причом

Звао се Ђорђе Васић и добро је знао своје име. То што је, за разлику од филмског јунака Џејсона Борна, добро знао свој идентитет није му било од помоћи када је заробљен 1914. године. Све до 1929. године нико није знао да је жив. Породица га ја оплакала, сахранила у „одсуству“ и жалила целих 15 година, све док се није вратио у Крушевац.

ђорђе васић
Фото: Профимедија

– За време светског рата борио сам се на ужичком фронту и ту сам био рањен, а затим упућен у болницу у Ниш – сведочио је Ђорђе Васић властима по повратку у Крушевац.

– Из болнице, када сам оздравио, отишао сам у свој пук, који је био код Београда, одакле смо се повукли до Смедерева и ту сам био заробљен. Заједно са мном пали су у ропство многи наши војници, а међу њима је био мајор Чедомир Милосављвеић, командант 1. батаљона 12. пука.

Васић даље износи да су их прво спровели у Ковин, затим у Темишвар, одакле је преко Будимпеште завршио у Берлину. Ту је био све до 1917. године када су га вратили у Мађарску, на имање извесног грофа Шандора Андрашиа.

– Код њега сам радио у шуми и на томе послу провео сам три и по године – испричао је Васић новинарима 1929. године.

– Са Андрашиевог имања отишао сам на имање Естрехорија Херцега у Нови Домбај и ту сам био до 1925. године. Како нам овај није плаћао, ја сам са још неколико наших војника побегао са његовог имања и отишао код дрварског трговца Кондора Торина, код кога сам постао надзорник дрварског предузећа.

Како се његово имање налази ближе нашој граници, додаје Васић, решио је да побегне.

Пребацио сам се код Горње Лендаве и одмах сам се пријавио нашим властима – причао је заробљеник.

– Из Лендаве су ме одвели за Загреб, па за Винковце и Београд, одакле су ме спровели у Крушевац.

Васић је тврдио да је за ослобођење Србије сазнао тек 1924. године. Био је изричит да је покушао да побегне четири пута и да су га сва четири пута ухватили на делу. До родне Медвеђе, села код Трстеника, одакле су Васићи, познати музичари, просто није могао да стигне. Последњих пет година било је тешко да се побегне, јер је, износи, био под надзором.

Тек, 1929. године докопао се Србије. Или због носталгије или што му је досадила Мађарска, никада није утврђено.

Вечерње новости