Главна туристичка атракција Румуније скрива многе тајне.
Туристичке агенције широм света, па и у Србији организују „Дракула туру“ која љубитеље хорор прича и најпознатијег вампира води његовим стопама по Трансилванији. Током посете средњовековном граду Сигишоари, који је под заштитом УНЕСКО-а, путници ће сазнати да је чувени влашки кнез само рођен у том месту.
Бран – Дворац краљице Марије
Средњовековни замак Бран, који се налази у околини Брашова, на граници између румунских покрајина Трансилваније и Влашке познат је и као „Дракулин замак“. Оно што ће помало непријатно изненадити посетиоце, јесте чињеница да је Влад Цепеш најмање времена провео у том замку. Бран је био дом румунског краља Фердинанда и краљице Марије.
Око 800.000 посетилаца који сваке године посете ово историјско здање, сазнаће да је локално становништво толико волело унуку краљице Викторије, да су јој поклонили ту тврђаву из 14. века. Уместо Дракуле, посетиоци у Брану откривају румунску краљицу Марију.
Првобитно разочарање ће ускоро заборавити, када буду видели тајни пролаз, мноштво наизглед скривених просторија повезаних уским ходницима, предиван поглед на унутрашње двориште. Изненадиће их и оскудно опремљене собе, у којима је скромна владарка проводила дане у молитви и самовању.
Оно што је за нас посебно занимљиво јесте да је управо краљица Марија била мајка југословенске краљице Марије, супруге краља Александра Карађорђевића. Омиљена међу Србима, Марија Карађорђевић је управо од своје мајке научила да буде блага, да помаже народу, а забележено је да су за време Првог светског рата заједно неговале рањенике.
Дракула је за Румуне национални јунак: Влад Цепеш Трећи, био је инспирација Браму Стокеру за причу о најпознатијем светском вампиру. Рођен као влашки војвода, његов надимак се преводи као „син Дракула“, од латинске речи „draco“, што значи змај. То је знак припадности његовог оца Реду Змаја. У историји је остао запамћен по бруталности јер је противнике набијао на колац, подизао их и остављао да умру у најгорим мукама.
Помиње се још неколико градова и двораца значајних за живот историјског Дракуле. Међу њима је и замак Хуњад, за који се верује да је једно време био његова тамница.
Поенари замак – једини прави Дракулин дом
Како историчари тврде, Влад Цепеш је обновио овај замак. Према легенди, његова прва жена се убила скочивши са куле током отоманске опсаде 1462. године како је непријатељ не би заробио. Занимљиво је да до њега води управо 1.462 степеника.
Легенда каже да је Влад Цепеш сахрањен у манастиру Снагов, на истоименом језеру близу Букурешта, али трагови гробнице нису никада пронађени.
Иако Румунима смета што је њихов јунак и борац против турске империје препознатљив по „фикцији једног Ирца“, управо бренд „Дракула“ Румунији доноси велики новац од туризма и они то увелико користе.
Гроф Дракула био је велики дародавац за Србију: Војвода Влад Цепеш спасио је ОВАЈ ЗНАЧАЈАН српски манастир и показао своју светлу страну личности
Гроф Дракула дефинитивно није био толико страшан колико су његов лик демонизовали на светској историјској сцени. О томе сведочи и списак дародаваца манастира Хиландара на Светој Гори, међу којима је и Дракула, одн. војвода Влад Цепеш III.
Он је једно време имао ктиторство над манастиром и обезбедио је значајне повластице за Хиландар.
Улога покровитеља и ктитора манастира је била велика, посебно у време турске владавине. У име своје породице, бивша султанија Мара Бранковић помогла је Хиландару тако што је убедила војводу Влада Цепеша, званог Дракула (1456-1462; 1476) да преузме ктиторство над манастиром.
Покровитељство влашких војвода успело је да обезбеди значајне повластице за Хиландар. Тако је, на изричиту молбу влашког војводе Басараба III млађег Цепелуша (1474-1481), турски султан Бајазит (1481-1512) ослободио плаћања харача шест највећих хиландарских метоха.
Мара Бранковић није имала велики утицај на свог мужа, султана Мурата II, али јесте на његовог сина Мехмеда II Освајача, који је њу сматрао другом мајком.
По доласку на престо, отпустио ју је из харема, вратио јој мираз и дао неке територије на управу. Настанила се на Халкидију, близу Свете Горе, бавила се дипломатијом у српску корист и велики део имања разделила својим кметовима. По њој, читава једна област близу Солуна назива се Каламарија (Добра Марија).
С.П, Пинк.рс/Опанак.нет/Хронограф