Пронађено писмо у ком је Њутн израчунао када ће доћи до смака света. По њему, смак света се ближи и биће 2060. године
Један од највећих научника у историји, енглески физичар и математичар Исак Њутн, познат по формулисању закона гравитације и кретања, имао је и дубоко интересовање за религију и библијска пророчанства. Иако је његов рад обликовао модерну науку, писмо из 1704. године открива да се бавио и предвиђањем будућности – а једно од његових прорачуна указује и када можемо да очекујемо смак света.
У овом писму, написаном на листу папира изнад математичког прорачуна, Њутн је користио библијске бројеве и принцип „дан-за-годину“ како би израчунао када ће се, према његовом тумачењу, Земља „ресетовати“. Његова анализа довела га је до закључка да ће после одлучујуће битке између добра и зла уследити нова ера мира. Односно да би смак света, какав сада познајемо, могао наступити 2060. године.
Прорачун који води до 2060. године
Њутн је у свом писму користио датуме и бројеве из библијских текстова – 1.260, 1.290, 1.335 и 2.300 дана – тумачећи их као године. Пишући под псеудонимом „Jehovah Sanctus Unus“, он је објаснио свој метод:
„Дакле, временска времена и пола времена су 42 месеца или 1.260 дана или три и по године, рачунајући дванаест месеци на годину и 30 дана на месец, како је то било у календару прадавне године… А пошто се дани кратковечних звери узимају за године дуговечних краљевстава, период од 1.260 дана, ако се рачуна од потпуног освајања три краља 800. године после Христа, завршиће се 2.060. године после Христа. Може да се заврши касније, али не видим разлог да се заврши раније“.
In 1704, Sir Isaac Newton predicted that the world would end in 2060. pic.twitter.com/yg5LckkcIx
— Physics In History (@PhysInHistory) July 20, 2024
Међутим, Њутн је био свестан да су многи људи у прошлости неосновано предвиђали крај света, па је у истом писму додао:
„Ово не помињем да бих тврдио када ће доћи крај, но да бих зауставио непромишљена нагађања маштовитих људи који непрестано предвиђају крај времена, а тиме доводе у питање светост пророчанстава сваки пут када се њихова предвиђања не испуне.
Христос долази као лопов у ноћи, и није на нама да знамо времена и периоде које је Бог поставио у своје срце„, додао је он.
Научник или пророк?
Професор историје науке и технологије са Универзитета „King’s College“ у Халифаксу у Енглеској, Стивен Д. Снобелен, рекао је за Дејли Мејл да Њутново предвиђање није укључивало употребу ичега сложеног попут рачуна, који је он изумео, него једноставну аритметику коју би могло извести и дете“. Он је нагласио да Њутн није био научник у модерном смислу те речи, него „природни философ“.
„Од средњег века до осамнаестог века, природна философија обухватала је не само проучавање природе, но и проучавање Божје руке на делу у природи“, објаснио је Снобелен.
Њутн је веровао да ће, пре краја света, доћи до новог доба и да библијско пророчанство налаже да Јевреји поново изграде Храм пре другог доласка Христа. Иако су његова научна открића обликовала модерну физику, његова писма показују да је већи део свог живота посветио и теолошким истраживањима – у потрази за коначним одговорима о будућности човечанства.
