Александар Крстић: БРИКС И ТЕМЕЉИ НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА

Русија је, поред Евроазијске економске уније, ШОС-а (Шангајске организације за сарадњу) и ОДКБ-а, као војно-политичке интеграције земаља бившег СССР-а и Средње Азије, свету понудила још једну веома моћну интеграцију земаља са најбрже растућим економијама у свету – БРИКС.

БРИКС
Самит БРИКС-а/Фото: rs.sputniknews.com

БРИКС је настао као логичан одговор Москве неправедној и деструктивној америчкој светској доминацији и хегемонији (и не само америчкој но и осталих западних земаља под америчком доминацијом), са намером да се свету понуди историјска алтернатива тој западно-атлантској себичној владавини над светском економијом и политиком у виду стварања новог, праведнијег и за све сигурнијег и безбеднијег полицентричног новог светског економског (пре свега), али и политичког и безбедоносног поретка! Руски највиши експерти правилно су проценили да без стварања полицентричне расподеле светске моћи веома брзо може доћи до угрожавања светског мира и опстанка људске цивилизације на Земљи!

Евидентно је да евроатлантска концепција глобалне светске економије и поретка, прожета самоуништавајућим либерално-капиталистичким поимањем ствари и односа у светској економији, полако силази са светске сцене, створивши свет енормно богате мањине западних земаља и насупрот њој, огромне већине осиромашеног дела човечанства!

Зато је и донета одлука о неопходности формирања Новог полицентрочног света, чији је БРИКС конкретан почетак његовог стварања.

Наиме, јуна 2006. године договорено је стварање велике економске интеграције са најбрже растућим економијама – Русије, Кине, Бразила и Индије, БРИК. Први састанак шефова влада ових земаља одржан је септембра 2006. у Њујорку, САД, на маргинама заседања Генералне скупштине УН у Њујорку.

Иначе, скраћеница БРИКС (ово С је додато приступањем Јужне Африке наведеним државама на 3. самиту БРИКС-а у Сањи, Кина, од 13-14. априла 2011. године) први пут је употребио Џим О Нил из Корпорације за глобално финансијско истраживање – “Голдман-Сакс”, да би она муњевито постала позната у свету и прихваћена под том скраћеницом.

Свака од земаља чланица БРИКС-а унела је у њихову интеграцију БРИКС своје компаративне предности:

А) Бразил – пољопривредне производе и идеју о “зеленој” економији;
Б) Русија – огромне залихе минералних сировина и енергената;
В) Индија – јефтину и високообразовану радну снагу;
Г) Кина – огромне производне капацитете; и
Д) Јужна Африка – огромна природна богатства.

Све ове земље заједно броје око 3 милијарде становника, што чини 42,1% укупног светског становништва.

Они живе на укупној заједничкој територији од 39,7 милиона кв.км., што је 29,8% укупне територије светског копна.

Укупан БДП (Бруто друштвени производ) земаља БРИКС-а је 16,4 билиона долара, што је 22,3% укупног светског БДП!

БРИКС одржава своје самите једном годишње, и до сада је одржано 9, а крајем јуна 2018. године треба да буде одржан и 10. самит БРИКС-а, у Јоханесбургу, Јужна Африка.

Досадашњи самити БРИКС-а

Самит БРИК-а одржан је у Јекатеринбургу, Русија, 16. јуна 2009. године. Тада је одржан састанак делегираних представника, а између осталог, усвојена је “Заједничка изјава земаља БРИК-а о глобалној прехрамбреној безбедности”!

Самит БРИК-а одржан је 15. и 16. априла 2010. г. у Бразилији, престоници Бразила! На њему је потписан низ међудржавних уговора, а покренуто је и питање превазилажења последица “Светске економске кризе” (СЕКА) и питање стварања новог финансијског поретка! Треба истакнути да је на заседању 20 најразвијенијих земаља на свету, тзв. “Г-20”, Јужноафричка Република (ЈАР) затражила од земаља оснивача БРИК-а (Бразил, Русија, Индија и Кина) пријем у чланство, које ће се званично догодити на следећем 3. Самиту БРИКС-а у Сањи, Кина, од 13-14. априла 2011. г.

Самит БРИКС-а (сада са званичним уласком Јужне Африке) у Сањи, Кина, 13-14. априла 2011. г. На њему је потписана “Заједничка декларација о основним принципима заједничке спољне политике земаља чланица”, и акциони план од 28-29. марта 2012. г.

Самит БРИКС-а у Њу Делхију, Индија, одржан је од 28-29. марта 2012. г. На њему је изнет податак да је трговина међу земљама БРИКС-а достигла 300 милијарди долара, што је мање од 5% укупне светске трговине од око 6,5 трилиона долара!

Разговарано је о потреби повезивања Евроазијске економске уније са економском зоном кинеске иницијативе – “Пут свиле”, као и са земљама ШОС-а (Шангајске организације за сарадњу) и са земљама АСЕАН-а (Асоцијација земаља Југоисточне Азије). Разговарано је о глобалној економији, антитерористичким мерама, и ситуацији у Сирији и Ирану!

Договорено је да се у што краћем року оснује “Заједничка развојна банка” и “Механизми за зближавање тржишта фондова БРИКС-а“!

брикс
Пети самит земаља БРИКС-а у Дурбану/Фото: Advance

Самит БРИКС-а био је у Дурбану, Јужноафричка Република, од 26-27. марта 2013. г.!

На њему су објављени:

А) “Етеквинска декларација”;
Б) “Етеквински акциони план”:
В) Потписани “Уговори о сарадњи у сфери Зелене економије” (еколошке државе); и
Г) “Уговор о суфинансирању инфраструктурних пројеката у Јужној Африци”!

Самит БРИКС-а, одржан је у Форталези, Бразил, од 15-16. јула 2014. г. ! Договорено је да почетни капитал “Нове развојне банке БРИКС-а”, која ће почети са радом 21. јула 2015. г., буде 100 милијарди долара!

Потврђена је “Одлука о стварању мреже универзитета земаља БРИКС-а” !!!

Самит БРИКС-а одржан је у граду Уфа, Русија, од 8-9.јула 2015. г. Потврђена је одлука о стварању “Нове развојне банке БРИКС-а”, која ће почети са радом 21. јула 2015. године.

Први директор ове банке је био из Индије! На овом самиту учествовао је и Иран, у својству посматрача!

Самит БРИКС-а одржан је у граду Гоа, Индија, од 15-16. октобра 2016. г. На њему се разматрала „Економска и политичка сарадња и борба против међународног тероризма у Сирији и свету“.

Констатовано је да САД жарко желе да сруше БРИКС, а то су и потврдиле изазивањем немира у Бразилу, којима је дотадашња председница, Дилма Русеф збачена с власти. Такође, започело се са мешетарењем у Јужној Африци против председника Зуме, које ће убрзо резултирати његовим свргавањем с власти, и доласком на власт Сирила Рамафоса, 2017. године!

Донета је и посебна “Декларација о неприхватању војних и дипломатских притисака САД и Запада на друге земље” (читај чланице БРИКС-а)!!!

Основан је “Пул девизних резерви БРИКС-а” од 200 милијарди долара!

Самит БРИКС-а одржан је у Сјамену, Кина, од 3-5. септембра 2017. године. На њему је руски председник Путин понудио “Заједничку платформу у области енергетских истраживања у земљама БРИКС-а”.

Заложио се и за подстицање конкурентности земаља БРИКС-а, за развој “електронске трговине без баријера” и за подржавање малих и средњих предузећа у земљама БРИКС-а.

Нарочито је наглашена потреба интензивирања рада на добијању “Међународног кредитног рејтинга” њихове “Нове развојне банке БРИКС-а”. То ће омогућити издавање вредносних папира на тржиштима земаља чланица БРИКС-а!!!

На истом самиту, кинески председник, Си Ђин Пинг позвао је све окупљене лидере земаља БРИКС-а да се снажније супротставе мерама економског протекционизма у светској економији и трговини!

Позвао је на јаче и одлучније супротстављање агресивном западњачком светском поретку у свим областима: економији, политици, безбедности!

Договорена је ефикаснија и одлучнија сарадња у заједничкој борби против међународног тероризма, посебно апострофирајући терористичке групе: “Hakan” у Авганистану, “Laškar e Taila” у Пакистану, и “Исламски покрет источног Туркменистана”, кога Кина оптужује за изазивање нереда у северозападној кинеској провинцији Синкјанг, претежно насељеној муслиманима!

Самит БРИКС-а очекује се да ће бити одржан крајем јуна 2018. године у Јоханесбургу, Јужна Африка, а на њему ће, по први пут, Јужноафричку Републику представљати нови председник Сирил Рамафос, уместо свргнутог Зуме!

За крај, треба додати да у оквиру земаља БРИКС-а функционише, уз “Нову развојну банку”, (формирана 16. јула 20, а почела са радом 21. јула 2015. године) и “Заједнички Монетарни фонд БРИКС-а”, пандан западњачком ММФ-у (Међународном монетарном фонду). Такође, он се залаже за што скорије укидање америчког долара као средства плаћања међу чланицама БРИКС-а, а касније и шире, у целом свету, и прелазак на плаћање у националним валутама. Тако, Русија и Кина већ извесно време међусобна плаћања роба и услуга врше по систему “рубља за јуан и обрнуто”! Управо овај стратешки потез земаља БРИКС-а, на иницијативу Русије је максимално разбеснео и забринуо Запад, посебно САД, који управо зато све отвореније настоје да сруше БРИКС и утичу на дестабилизацију постојећих власти у земљама чланицама!

Јер, када би се остварили циљеви напуштања долара као светског средства плаћања, то би у врло кратком року драстично ослабило америчку моћ и хегемонију у свету. Зато што она управо из штампања огромних количина долара финансира своје деструктивне политичке, економске и војне авантуре и провокације земаља чија им политика није по вољи. Без долара, њена моћ би веома брзо спласнула, а тиме би и свет постао много боље место за живот свих људи планете.

интеграцијски процеси
Александар Крстић

Дакле, полицентични свет, у коме не би било једног арогантног и економски егоистичног хегемона, као што је то било до сада са САД у улози светског искључивог господара, је једини начин за обезбеђење мирног, слободног и на добро читавог човечанства усмереног економског развоја и живота у условима мира и заједничке безбедности.

*Аутор је дипломирани политиколог и новинар