– Јован Касијан Римљанин тврди да човек не треба да се концентрише на своје грехове да се не би прљао у њима, него треба да држи свој ум у Богу. А пророк Исаија у име Бога каже: Аз јесм заглаждајај безаконија твоја… и грјехи твоја, и не помјану. Ти же помјани… (Ис. 43, 25-26) (српски превод гласи: Ја сам бришем преступе твоје… и грехе твоје не помињем. Опомени ме…). Којег приступа је боље да се човек придржава: да ли да се концентрише на своје грехове, да се сећа својих грехова, или да се труди да држи свој ум у Богу?
– На шта да се концентрише – на своје грехове или на Бога? Наравно, на Бога. Усмеравајте свој ум навише. Треба ићи горе. Господ је наше грехове искупио на крсту: разапео је грех у Свом телу, Он Који није имао греха и постао је жртва за све грехове света. Он је Искупитељ наших грехова, Он је Спаситељ, Он је Жртва правде.
Своју пажњу треба да усмеримо на Господа. Да престанемо да чинимо зло, да научимо да чинимо добро.
Човек треба да се концентрише на грехове кад га узноси гордост, кад почне некога да осуђује. Тада треба да стане, да каже: „Стоп. Хајде, види мало у свом сећању да ниси и ти крив за то? Ако си крив затвори уста зато што осуђујеш некога за нешто за шта си сам био крив.“ Нека је то било и пре сто година, нека је било пре двадесет пет година, нека је било пре пет дана. Зар има везе? За грех нема времена, за савест је увек данас. Ако почнеш да осуђујеш, сети се грехова. Ако почнеш да се гордиш – сети се грехова. А зашто би човек иначе копао по њима? Гледај нагоре, иди према Богу, Бог ће те очистити, Бог ће те омити, Бог је свет, Бог је добар, Бог је Отац.
Препорука Јована Касијана Римљанина ми се чини изузетно здравом и корисном. Имамо огроман број људи који копају по својим греховима од ујутру до увече, а притом немају ни духовну бодрост, ни духовну радост, ни духовну енергију, ни снаге да се труде, да се спасавају и да помажу човеку поред себе да се спасава, превише се баве собом. То су егоисти који копају по својим греховима; они воле себе, воле себе и у греху.
И кад човек каже: „Ја сам највећи грешник,“ то је глас гордости, то је глас плитког егоисте, који се није ни покајао за своје грехове, чак је и у греховима заљубљен у себе.
Треба мање размишљати о томе, треба гледати у веће, треба ићи ка већем, треба се надахњивати и дивити већем, треба ићи више, више, више – у горње, у горње, у горње. Дакле, и према тоалетном папиру и према осталим предметима из свакодневног живота треба се опходити мирније, иначе све то мирише на психичку болест.
Ако почнете да се осврћете унаоколо и да тражите масоне, тајне знакове, тајно богохулство – ваш живот ће постати немогућ. Бог ће нестати из ваше свести, просто ћете патити и ваша патња ће бити бескорисна и опасна. Нека нас Христос сачува, и вас и мене, од сличних опасности, зато што реалну опасност по сваког верника представља духовна шизофренија. Нека вас Господ чува!
