Враћају се црне и жуте лубенице – Некада их је била пуна СВАКА ЊИВА

Црна лубеница има тамнозелену боју коре и тако се зове да би је потрошачи разликовали од шарене, иначе је права и слатка. – Жута лубеница има танку кору, мало семена и некада се гајила на овим просторима.

 лубенице
Фото: Р. Крстинић

„Е овакве су лубенице биле када сам ја био млад”, каже једна муштерија док дегустира комадић жуте лубенице у хипермаркету.

– Некада док сам био дете само је и постојао жути бостан. Била га је пуна свака њива у Војводини. После рата, оног Другог светског, полако је нестао са трпеза, али се ево на моју радост поново појавио – каже времешни суграђанин.

Жути али и такозвани црни бостан поново могу да се нађу на пијачним тезгама и у супермаркетима и међу купцима су прави хит.

– Реч је о старим, готово заборављеним сортама које су се узгајале на овим просторима, највише на Медитерану. Црна лубеница није црна у правом смислу речи, већ има тамнозелену боју коре и тако се зове да би је од оне шарене разликовали потрошачи. Она је, што би рекли стари људи, права лубеница. Сеје се из семена, има изузетно танку кору, ситне и малобројне семенке, а слатко срце јој обухвата око 80 одсто плода – објашњава Милорад Васиљевић, директор сектора воћа и поврћа у „Меркатору”.

лубенице

У претходних неколико деценија примат над црном лубеницом имала је такозвана шарена или како је произвођачи другачије зову „краљица сласти”.

– Она је врло отпорна на временске услове и болести. Лако се узгаја, има дебљу кору, даје већи принос и произвођачи су је добро прихватили. Али прво у свету, а сада и код нас, муштерије су почеле да траже нешто ново, другачије. Желе лубенице егзотичног изгледа, попут ове жуте, коју могу да користе за декорацију, али и трагају за сортама које су некада давно биле доминантне. Пратећи те жеље, ми смо, у договору са нашим произвођачима из Платичева код Шапца и околине Београда, одлучили да кренемо у производњу жуте и црне лубенице. И ево испоставило се да је то добар потез – напомиње Васиљевић.

Жута лубеница је као и црна изузетно слатка, има танку кору, мало семена и није много скупља од шарене.

– „Краљица сласти” кошта 30 динара по килограму, док је црна лубеница 35, а жута 50 динара. Домаћа жута лубеница је три до четири пута јефтинија у нашим продавницама у односу на европско тржиште. Ако се узме у обзир да је код жуте и црне тања кора, а и да велики број породица нема потребе за куповином великих лубеница, онда се њихова производња исплати – каже Васиљевић.

Осим лубеница у бојама, на тржишту су се појавио и „мини бостан”. Његова тежина је око килограма, семе му је ситно, а и поприлично је сладак. Његова цена је око 70 динара по килограму.

Код нас на тржишту још нема „коцкастог” бостана као што је то постало уобичајено у Јапану, али ни то није проблем узгојити. Можда учинимо нешто и на том плану јер су се Јапанци на овај корак одлучили због бољег и ефикаснијег транспорта.

Жутих лубеница има и на престоничким пијацама, али нешто мање.

– Муштерије још с подозрењем гледају на жуте лубенице, купују их мање него ове обичне шарене, али када их пробају враћају се по још. На почетку сезоне ми се дешавало да пола количине жутог бостана не продам, а сада немам тих проблема. Оде све што изложим – каже чика Марко са Палилулске пијаце.

„Жуто-црно лубеничарски двојац”, како каже Зоран Ђурин, произвођач лубеница, диња, воћа и поврћа из Банатског Брестовца, није ништа ново.

– Те лубенице гајио је и мој деда. Њихово семе се нажалост у пос

лубеницеледњих неколико деценија изгубило са наших простора и ретко ко се усуђивао да их гаји. У претходне две године, жута и црна лубеница враћају се на велика врата. Семе се углавном увози из Мађарске – каже Ђурин.

Политика