Горан Шарић: КОЛИНДИНО ЈОГУРТ ДОМОЉУБЉЕ – Месарова кћи која је патила за мљечним производима

Колинда Грабар Китаровић изјавила је за аустријске новине: „Одрасла сам у комунизму, и нисам хтјела ништа друго него да изађем из тога. Хтјела сам бити слободна. Хтјела сам имати могућност у дућану бирати између разних врста јогурта.“ У истом разговору Колинда каже да су њезини сународњаци ако би се изјаснили као Хрвати, ишли у затвор.

Кавни јогурт обиљежио је моје прве године живота. Мајка ми га је куповала сваки дан. Кад је 1992. Туђман „створио Хрватску“ (у тренутку кад настају још 22 државе, међу којима и оне које нису ни хтјеле самосталност) кавни јогурт више није долазио јер је његов произвођач био из Словеније (коју је „створио“ Кучан, а Македонију је „створио“ Глигоров). Тако да сам за разлику од Колинде стварно остао жељан тог јогурта јер га у овој „слободној и неовисној Хрватској“ више нема. То је земља за коју је Колиндин ХДЗ 1990. рекао да ће за 10 година бити Швицарска, а онда су учинили све да се цијела земља пресели у Швицарску, Њемачку, Аустрију, Ирску, па су на неки начин обећање и испунили.

Завод за мљекарство Пољопривредног факултета у Загребу 1974. објавио је анализу чак 85 узорака „чврстих“ јогурта и „чврстих“ крављих киселих млијека. У то вријеме Колинда је била кћерка месара који је имао фарму крава. Месари су у Југославији, уз механичаре и још неке друге професије највише зарађивали, па јој је тако отац могао сваки дан куповати други јогурт. Уласком у ЕУ хрватска мљечна индустрија је уништена, сјећамо се пољопривредника који су прољевали млијеко по улици, а хрватски бренд за јогурте и мљечне производе, „Дукат“ купила је француска Лакталис група.

Колиндини дјед и бака су били у партизанима. Један рођак њезиних родитеља чак је био у пратећем батаљону Јосипа Броза. Њено село и читав њен крај били су комунистички и партизански, без и једног јединог усташе. Они су стварали тај комунизам из кога је она наводно хтјела побјећи. Потиче из добростојеће, партизанске породице. Са 16 година отишла је на школовање у Америку, касније се из њихових школа вратила као одушевљени сљедбеник америчке либералне демокрације и НАТО агресивних интервенција.

То је нормалан пут, дјеца партизана и црвене буржуазије чији су нам родитељи натурали комунизам и титоизам, данас су највећи заговорници евроунијатства и НАТО-атлантизма, први и најгласнији кад треба подржати неку америчку агресију на слободну земљу било гдје у свијету.

И Ана Брнабић има сличан бекграунд, јер се код комуниста и партизана влада династички, мјењају се идеологије, али се са власти не дају.

Иако је цијели Колиндин мандат обиљежило лицемјерје, обмањивање, патетика и незнање, овај интервју је врхунац. Пошто је данима обилазила ограду око Бијеле Куће, без да је икад објаснила да ли је у Америку ишла на липосукцију, након што је приликом посјете Канади изјавила да је то земља која је са минималним ресурсима направила највеће разултате (а Канада четврта на свијету по ресурсима), и пошто је у неколико интервјуа упорно понављала неистину да је живјела иза Жељезне завјесе, свјетско првенство у Русији било је врхунац њезиних бламажа, понашање недостојно ни кафе-куварице у НАТО-пакту. И таман кад смо на то мало заборавили дошао је овај интервју.

Јадна Колинда није се смијела изјаснити као Хрват, у земљи у којој се диктатор те земље, Јосип Броз Тито изјашњавао као Хрват и католик. У земљи у којој се на попису из 1971. 4.526.782 људи изјаснило као Хрвати. У земљи у којој је од свих 6 република једино Хрватској било дозвољено да има химну која се свакодневно у поноћ пуштала на тадашњем Радио Загребу, данашњем ХРТ-у.

У вријеме Колиндиног дјетињства и младости у Хрватској би се у годину дана изградило више хотела него у ових 26 година од кад постоји Хрватска држава. Тада је у Хрватској живјело више Хрвата него данас, јер од 1991. Хрватска има константан пад наталитета и раст морталитета и исељавања. Само 6 километара од Колиндиног села је Ријека, која је тада била једно од 3 највећа бродоградилишта свијета, а данас су радници ријечког бродоградилишта на улици. Ријека је тада била једна од највећих лука у Европи, а сад више није највећа ни на Јадрану, мања је и од Трста и од Копра.

Колиндино јогурт домољубље је слика и прилика наратива и идеологије хрватства коју Црква, политичари и интелектуаци форсирају већ готово 3 десетљећа. За све је крива Југославија, Орјуна, Срби, четници, стока ситног зуба, унутрашњи непријатељ, црвени и жути врагови и сви, само не елите предвођене ХДЗ-ом које су земљу која је 1988. била богатија од 12 садашњих чланица ЕУ за мање од 30 година довеле до тога да дјели посљедње мјесто са Бугарском по свим могућим и немогућим показатељима.

Месарева кћи патила је за мљечним производима у земљи у којој је било 85 врста домаћих јогурта. Данас Хрвати могу бирати између разних врста јогурта, али страних, јер домаће више немају.

ФБ Горан Шарић