Бојан Трифуновић (15) из Ашање, села надомак Пећинаца, због астматичног напада преминуо је у понедељак увече, после интервенције тамошњих и лекара са Института за мајку и дете, а родитељи за ово криве пећиначку Хитну помоћ.
На улазу породичне куће је владао само мук. Он је ове јесени кренуо у средњу школу и био је добар дечак, једино дете болом сломљеног брачног пара, пише Телеграф.
Бојанова мајка Бранка каже сигурна је да је њено дете могло да преживи, само да су кренули на позив. Она нам је објаснила да је дечак добио гушење, болела га је глава и повраћао је, а онда је кренуо кашаљ и последњи минути борбе за живот.
Дечак је на пола пута рекао да неће издржати
Спаковала га је у кола, са супругом и кренула из Ашање пут Пећинаца, а раздаљина између ова два села износи око 25 километара. На пола пута, схвативши да дечак неће издржати, Бранка је покушала да позове Хитну, али како је централа ове здравствене установе базирана на аутоматском одабиру жељеног броја, збунила се, јер није знала како да их позове. Уместо ње, то је учинила њена колегиница.
– Само сам јој рекла да крену, да је дете у питању, да нам треба кисеоник или ињекција. А они су одговорили да не могу поћи пред нас, јер не знају да ли ћемо се мимоићи, да ли ћемо се препознати. И да, ако смо већ дошли до пола пута, пређемо још пола. Као да не бисмо препознали ротацију, аблендовали бисмо – стискајући шаке и гледајући у под, испричала је мајка.
Она је додала и да је Бојан током вожње имао све горе последице гушења, да га је само молила да издржи и да се ближе амбуланти.
– Питао је у једном тренутку “тата, колико још имамо?”, он је рекао “за минут смо тамо, сине”. Мој Боки је само рекао “нећу ја ово издржати, ја ћу умрети”. Онда сам му рекла “издржаћеш сине, јак си”- кроз плач је рекла Бранка.
Ушао је држећи се за очев врат, а онда је кренула борба за дечака. Лекари су почели реанимацију, а родитељима су рекли да изађу напоље.
– Покушали су, оживљавали га, звали га именом, говорили му “пробуди се”, а ја сам се питала што га муче ту пола сата, зашто не кренемо за Београд – присетила се најболнијих тренутака синовљевог живота мама.
После пола сата оживљавања, санитет кренуо на Институт за мајку и дете
Када је екипа из Пећинаца одлучила да је дечаку потребна интервенција неке јаче установе, послат је на Институт за мајку и дете, санитет је кренуо, али мајци није било дозвољено да уђе са њим.
Како су нам родитељи рекли, видели су да је дете бело, подбулог стомака и модрих усана, изгледао је као мртав, али нису желели да верују да је то истина. Бранка је у једном тренутку, седећи у возачкој кабини молила шофера да пожури. Он је чинио све што је могао.
Стигавши на Институт, лекарска екипа га је преузела и покушала да га врати у живот, али и поред свих напора, само су могли да изађу пред Бранку и Раденка, кажу им да буду јаки и констатују смрт.
– Докторка из Пећинаца која је ишла у пратњи мог детета, чучнула је испред мене, да ми каже да саосећа са мном. Питала сам је – имате ли дете? Рекла је да има. Ја сам јој одговорила “мислим да немате, јер немате ни срца ни душе” – јецала је Бранка.
Лекари у Пећинцима су рекли да је умро на Институту за мајку и дете, а са Института су Бранки саопштили да је дете већ дошло у стању клиничке смрти.
Мајку боли што Хитна помоћ није изашла по њих
– Можда је њему било суђено да умре, али мене боли што нису изашли по нас. Ја бих им била захвална само да знам да су кренули, али нису. Видели бисмо их, стали бисмо, нису овде путеви толико прометни, па да се не препознамо. Моје дете је платило цех неодговорних лекара, зато са вама и причам, да се алармирамо, да нико више не изгуби живот због њих. А ми са нашим болом како ћемо? Никако. За цео живот. Мајкин син, једини – у сузама и с болом испричали су нам родитељи.
Они су очајни и ван себе, нису свесни да је све ово што им се десило уопште могуће, не могу да се помире са губитком детета.
Телеграф
 из Ашање, села надомак Пећинаца, због астматичног напада преминуо је у понедељак увече, после интервенције тамошњих и лекара){kind=link}