Освајачка и непријатељска отоманска влада истребљује већ вековима ову нашу браћу, написао је краљ Петар 1912. године.
Освајачка и непријатељска отоманска влада истребљује већ вековима ову нашу браћу, написао је краљ Петар 1912. године.
Замишљен као одбрамбени савез Србије, Бугарске, Грчке и Црне Горе, он се развијао у складу са догађајима на немирном полуострву. Неуспех реформи у Османском царству, пораз који је оно претрпело од Италије у Триполитанском рату и прогони балканских хришћана подстакли су стварање планова за заједнички рат. Преговори о подели етнички мешовитих крајева европске Турске сложене историје трајали су дуго и део отворених питања препуштен је на арбитражу руском цару. Када је рат октобра 1912. коначно почео, војске балканских савезника су током првог месеца однеле значајне победе, пише Недељник.
У прогласу упућеном почетком рата, краљ Петар је написао следеће:
„Најновији догађаји ставили су опет на дневни ред решавање судбине Балканског полуострва, па с тим и судбину Старе Србије, те славне али тужне мајке наше Краљевине, где је историјско језгро српске државе, старих краљева и царева, где су славне Немањићке престонице: новопазарски Рас, Приштина, Скопље, Призрен, где живе наша браћа по крви, по језику, по обичајима, по народној свести жељама и тежњама. Освајачка и непријатељска отоманска влада истребљује већ вековима ову нашу браћу…“
„… Ово неиздрживо стање гонило је стотинама година Србе да се селе из Старе Србије, а од последњега нашега рата с Турском сваке године прелазе у нашу Краљевину хиљаде очајних и голих бегунаца. Њих је данас препуна Србија…“
„… Моја ће војска у Старој Србији, поред хришћана, затећи и Србе муслимане који су нама тако исто драги а с њима и Арбанасе, хришћане и муслимане, с којима наш народ живи заједно већ хиљаду и три стотине година, обично делећи с њима и срећу и несрећу. Ми им свима носимо слободу, братство, једнакост у свему са Србима.“
Б92
