Ведрана Рудан: Бели Британци разапели „црнца“ Новака – Све због српских и хрватских избора

Ђоковић, најбољи тенисач на свијету, и екипа имали су красан план. Организирати сусрет великих тенисача и помоћи људима на овим просторима да забораве чемерне коронарне дане. Мислили смо да су иза нас. Тенисачи су жељели и некима помоћи. Спортска догађања била су планирана као хуманитарна.

ђоковић
Фото: Никола Томић, ATA Images

Нажалост, пројект је пропао. Разорила га је корона. Сви свјетски медији којима је увијек лоша вијест највећи могући брејкингњуз искористили су прилику и обрушили се на Ђоковића. Ништа неочекивано. На сваком Ђоковићевом великом мечу осјећа се мржња коју у његовом правцу ригају „бијелци“.

Британци који себе држе бљељима од заходске шкољке окупане Доместосом Ђоковићу звижде кад год им се пружи прилика. И не само они. Ђоковић јест најбољи, то му нитко не може оспорити, али он је за западњаке прије свега „балканац“ и „црнац“ и „дивљак“. Хватају га за ријеч објављену на мрежама, ситне и крупне тениске и медијске рибе користе сваку прилику да би гризући Ђоковића постале веће. Задарска прича дошла им је као наручена.

Је ли око „случаја Задар“ све баш тако јасно? Треба ли разапети Ђоковића? Имамо искуства с короном. Знамо тко је тко у тој причи. Лијечници з н а ј у, политичари примају к знању, објављују људима, препоручују или наређују мјере. И то би било то и то је већ тако било.

Који су лијечници у Београду јасно и гласно рекли и политичарима и народу да је корона по други пут међу Србима, или још прецизније, она није напустила Србију? Српски лијечници су шутјели. Знамо и зашто. Били су избори, људе је требало забавити ногометном утакмицом и послати гласну поруку како мирно и без панике могу отићи на гласање и изабрати Вучића.

Што су нама говорили хрватски лијечници? Има ли короне? И они су шутјели. И код нас су избори. Како говорити људима о дистанци, корони, броју обољелих, како забрањивати сусрете и спортска дешавања кад живимо од туризма и још морамо на брзину изабрати Пленковића? Никако. Догодио нам се „Задар“ јер су прљави лијечници и прљави политичари заједничким снагама обмањивали и грађане Србије и грађане Хрватске.

Жао ми је спорташа. Треба ли уопће нагласити да ни Ђоковићу ни Иванишевићу није била намјера увалити болест дјечици и свима који су се тамо нашли јер воле спорт? Ово је требао бити примјер људима са ових простора како се ипак може учинити нешто лијепо и добро за заједницу и онда кад се удруже „Србин“ Ђоковић и „Хрват“ Иванишевић.

Нажалост, корона је упропастила нешто што је могло бити више од игре. Ми мали народи имамо два непријатеља. Један је Запад који нас доживљава само као дивљаке и робове способне једино да чисте њихова говна. Други су нам непријатељ, много већи, политичари који нас десетљећима суставно убијају глађу, лажима, бешћутношћу, крађом, ширењем мржње. Па ти изабери. Или остај овдје, па цркни, или оди далеко, па крепај.

Вјерујем да је Ђоковићу тешко, сигурна сам да ће му, ако буде остао на врху, бити још теже. У бијелом свијету „црнцу“ не помаже ни кад прими пехар у Вимблдону. Дапаче. На том трону „црнац“ постаје црња на кога се сваки „цивилизирани“, западњачки пас смије посрати.

Срећом, Ђоковић је жилав лик. Немам никакве везе с њим. Па ипак, кад дигне пехар у зрак, ја црнкиња осјећам се боље.

Рудан.инфо