Деда Јован Ћојбашић из Ивањице угасио је 95. рођенданску свећицу у друштву преко 70 чланова породице, деце, унука, праунука, чукунунука зетова, снајки…
Каже да је многобројна фамилија у којој никада није било неслоге његов највећи животни успех и срећа. Кад угаси свећице на торти пожелео је само једно, да су сви здрави и да наставе традицију љубави и поштовања, која краси породицу Ћојбашић.
– Учили смо их да се воле и поштују међусобно јер нема никога пречег од фамилије. Ја сам се лепо наживео, и сада се свакодневно молим да су они здрави и срећни и да дочекају оно што сам ја на свој 95. рођендан. То је срећа – каже деда Јован.
Јован Ћојбашић је рођен у ивањичком селу Медовине и најстарији је од шесторо деце Миломира и Ђулке Ћојбашић. Са покојном супругом Љубом и породицом, Јован је у овом селу живео до пред крај 1963. године када су се доселили у Ивањицу где су купили велико имање.
Подигли су седморо деце, ишли су редом: Милица (77), Нада (74), Росанда (72), Стојислава (70), Радованка (67), Стајка (65) и син Срдан (59). Деда је дочекао и 15 унучади, 21 праунуче и две чукун унуке (Мила се родила пре 6 месеци, а Милица 18. јануара ове године!).
Породица је стуб друштва, које би било стабилније када би се градило на системима вредности многобројних Ћојбашића.
– Ми смо сигурно најсрећнија фамилија у Србији и шире. На окупу је пет генерација и сви брижно негујемо породичну традицију окупљања, међусобног поштовања и неизмерне љубави. Волео бих да овако функционишу све породице у Србији, јер би нам свима било боље, а сам систем би био стабилнији – сматра син Срдан.
Рада Мојсиловић пета је ћерка у породици Ћојбашић. Каже мајка и отац су их научили да дишу једним плућима, а слогу и љубав успели су да пренесу на млађе генерације.
– Толико се слажемо и волимо, како би наш народ рекао: „једни за друге би око дали“. Дочекала сам да добијем чукунунуку и то баш на мој рођендан. Има ли веће среће? – пита се Рада Мојсиловић озареног лица.
Деда Јован је прво дете добио са 18 година, седмо у 36. години, када је на свет дошао и први унук Предраг. Јелена Савић најстарија му је унука.
-Замислили смо да будућим генерацијама оставимо и писани траг у виду једне породичне монографије, како би знали ко су им били преци, чиме су се бавили јер желимо да наставе да се овако окупљају и друже. Не желимо да се нашој фамилији догоди оно што је нажалост све присутније, да се чак и најближи рођаци не познају – каже унука Јелена Савић.
Кућу Ћојбашића на деда Јованов 95. рођендан обасјао је смех, радост живота и хармонија која би требала да краси сваку породицу.
Беба Бојовић, Блиц
