Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ), основан маја 1993. године, био је суд Уједињених нација који се бавио ратним злочинима почињеним током сукоба на Балкану 1990-их година.
Другостепена пресуда Хашког трибунала изречена првом председнику Републике Српске, Радовану Караџићу, којом је осуђен на доживотну казну затвора због геноцида у Сребреници и злочина пртив човечности, кршења закона и обичаја ратовања најстрожа је казна коју овај суд може да изрекне.
Судије Трибунала овакву казну изрекли су чак седам пута и то сваки пут Србима: генералу и начелнику Главног штаба Војске Републике Српске Ратку Младићу, пуковнику и начелнику безбедности Главног штаба Војске Републике Српске Љубиши Беари, вођи паравојне формације Бели орлови Милану Лукићу, команданту Сарајевско-романијског корпуса Станиславу Галићу, бившем ратном начелнику Генералштаба Здравку Толимиру и начелнику безбедности Дринског корпуса Вујадину Поповићу.
Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ), основан маја 1993. године, био је суд Уједињених нација који се бавио ратним злочинима почињеним током сукоба на Балкану 1990-их година.
Током 24 године рада, више од половине проглашених кривим у судници Трибунала били су Срби. Они су осуђени на укупно 1.138,5 година затвора, док су остали актери ратних сукоба Хрвати, Албанци и Бошњаци, заједно добили троструко мању казну.
Према досадашњим подацима Хрвати су осуђени на 249 година затвора, Албанци 13, Бошњаци на 42 године док је само један осуђени из Македоније и иза решетака ће провести 12 година.
На прву „блажу“ казну после доживотне осуђен је Горан Јелисић који ће 40 година провести у затвору због како је речено приликом изрицања пресуде, „злочина против човечности и кршења закона или обичаја рата“.
Пет година мање иза решетака ће провести Милан Мартић, бивши српски политичар и председник Републике Српске Крајине, који ће због „убиства, притварања, мучења, нехуманих дела, окрутног поступања, напада на цивиле, депортације и присилног премештања несрпског становништва, безобзирног разарања верских објеката и пљачки“.
Више од две деценије ће робијати пензионисани генерал-пуковник Војске Југославије, који је у периоду од 2000. до 2002. године обављао дужност начелника генералштаба Војске Југославије, а током рата на Косову и Метохији 1999. године био командант Треће армије ВЈ, Небојша Павковић.
Он ће иза решетака провести 22 године због злочина против човечности и то за депортацију, присилно пресељавање, убијање и прогон. Павковић се, такође, предао Хашком трибуналу 2005. године, да би четири године касније био осуђен на затворску казну.
Хрвати, Албанци, и муслимани ослобођени због злочина над Србима
Међу оптуженицима су, после Срба, најбројнији Хрвати, али је број оних који су проглашени кривима дупло мањи. Међу Бошњацима који су се нашли на оптуженичкој клупи у Трибуналу нашао се и Насер Орић, некадашњи командант јединица Армије Босне и Херцеговине на територији Сребренице током рата у БиХ, али је он из суда у Шевенингену изашао као слободан човек.
Кривице је ослобођен и Анте Готовина, бивши хрватски генерал и припадник Легије странаца, који је после оптужнице за убиство најмање 150 Срба и прогон више од 150.000 српских цивила, ослобођен.
Када је реч о Албанцима, оптужница је подигнута против њих седморице, али је само један, Харадин Бала, осуђен на казну затвора у трајању од 13 година. Већина оптужених, Албанаца, упркос многобројним доказима о чињењу гнусних слочина над српским становништвом, ослобођени су и данас се активно баве политиком.
Војислав Шешељ пуштен из Хашког трибунала
Хашки оптуженик и лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ вратио се 2014. године у Србију, после скоро 12 година проведених у притвору, где је боравио због оптужбе да је говором мржње подстицао и подржавао ратне злочине у Хрватској и БиХ и протеривање Хрвата. Судско веће Хашког суда донело је 6. новембра одлуку да Војислав Шешељ буде привремено пуштен на слободу, а Влада Србије претходно Трибуналу доставила условне гаранције за његово пуштање.
31. марта 2016. је изречена ослобађајућа првостепена пресуда без његовог присуства, по свих девет тачака оптужнице која га је теретила да је говором мржње подстицао и подржавао ратне злочине у Хрватској и БиХ и протеривање Хрвата из војвођанског села Хртковци деведесетих година.
Жалбено веће Међународног резидуалног Механизма за кривичне трибунале (наследник Хашког трибунала), усвојивши делимично захтев Тужилаштва, осудило је 11. априла 2018. Војислава Шешеља на десет година затвора због прогона Хрвата у Хртковцима у Војводини 1992. године. Пошто се у казну урачунава време проведено у притвору, Војислав Шешељ неће служити изречену казну. Војислав Шешељ, као што је и најавио, није присуствовао изрицању пресуде, а раније је најавио и да се више никада неће добровољно вратити у Хашки трибунал.
Умрли пре окончања процеса
На списку оних који су под различитим околностима преминули пре окончања судског процеса налази се 14 Срба, међу којима су Слободан Милошевић, председник Републике Србије и Савезне Републике Југославије, Славко Докмановић, градоначеклник Вуковара и Горан Хаџић, политичар и бивши председник Републике Српске Крајине.
Видео: Радован Караџић осуђен на доживотну казну затвора!
, основан маја 1993. године, био је суд Уједињених нација који се бавио ратним злочинима){kind=link}