Тешко је бити нормалан у великом добру и власти. Човек тешко може да поднесе велико материјално богатство и осећање власти а да при томе остане нормалан, са истинским вредностима, поготово ако је неверујући.
Често у таквим околностима долази до девијације личности, испуњавања ниским страстима, стомакоугађању, блуду, иживљавању над слабима, равнодушности према патњи других, па и настајању својеврсног отуђења. Отуда Запад, иако материјално богат, озакоњује накарадна стања људи, потчињава друге народе и темељи свет на неправди и злу. Неретко се у друштву јавља, на први поглед парадокс, да се из материјалног богатства рађа зло, а да се из немаштине и патње рађа добро. Није чудо што се онда кроз историју јављају побуне, устанци, револуције обичних људи против тако неправедног друштва. Нажалост, све чешће су ти обични људи изманипулисани у лукавом процесу контролисања њих и њиховог незадовољства.
Српска елита у Југославији од њеног стварања 1918. године до њеног разбијања крајем двадесетог века управо због својих привилегија и живота у материјалном изобиљу и осећању надмоћи, омогућила је да српски интерес, у сваком смислу, буде поражен. Сваки српски сељак, домаћин, који је обрађивао своју земљу и гајио аутохтоне пољопривредне културе, држао благо (краве, козе, овце, коње), имао по петоро, шесторо деце, за српске интересе био је неупоредиво важнији од многих српских интелектуалаца, који су се гордошћу надимали и шетали земљом парајући својим носом облаке. Нажалост, такви интелектуалци су стварали животни амбијент у којем су многа деца постала изгубљена за српски народ.
Није оправдање а ни похвала њима да има времена у којима будале проговоре а паметни заћуте… Кроз историју људског друштва највише зла се дешавало зато што је паметан човек ћутао и био неактиван, а био је неактиван што се, у суштини, плашио. А највећи страх је присутан код оних који се плаше смрти. Истински верујући немају тај страх.
Треба разоткрити српске заблуде у вези с Југославијом, као и опасности и замке на које је српски народ наилазио у тој држави како му се не би поновиле.
Колико је лукав хрватски хегемонизам у остваривању својих циљева и подређивању других види се у, рећи ћу, изведеној чињеници која говори да су Српску демократску странку у Хрватској и БиХ прво почеле формирати хрватске службе које су биле присутне у југословенским институцијама. Том процесу формирања СДС-а прикључиле су се истинске југословенско-комунистичке снаге са присутном српском компонентом, што је посебно случај са СДС-ом у БиХ. И данашњи прикривени хрватски хегемонизам и покушај подређивања БиХ, у будућности кроз један процес интеграције балканских држава, у којем би Хрватска са стране али и директно учествовала, могуће је зауставити мудром и храбром политиком.
Захваљујући и Југославији, према Италији је учињена неправда, мада за ту неправду и Италијани сами сносе део кривице због свог понашања у Другом светском рату. У сваком случају, она је значајно оштећена и територијално, за разлику од Хрватске и Хрвата који су значајно награђени и то највише захваљујући Србима у Југославији. Нажалост, Хрвати то нису знали да цене, него су оног који им је суштински помогао, покушали да униште. Срби треба да исправе грешку. Италија је, без обзира на тешкоће, озбиљна земља. За очекивати је да у наредним деценијама доживи велики успех, и српски политичари би требало да и успоставе развију најбоље односе и најтешњу сарадњу са њом.
Важно би било да српске институције на најозбиљнији и научни начин приступе доказивању страдања српског народа у двадесетом веку и да ту истину о страдању представе међународним организацијама и задобију њихову верификацију. Не требамо се задовољавати привидом да нешто радимо на ту тему тако што ћемо сами себи то страдање признавати. Те српске жртве, пре или касније, на овај или онај начин, одређиваће и земљу на којој су страдали.
Искуство Југославије треба да нам је поука за будуће интеграције, које су пре или касније неизбежне. Суштина је ко ће предводити те интеграције и које велике силе ће стајати иза њих. За српски народ најлошија је могућност да иза таквих интеграција стоји Енглеска, која већ на неки начин врши припреме за интеграцију словенских земаља, без Русије, а против ње.
Бања Лука, 24. мај 2018.
Председник СНП „Избор је наш“
