Генијални научник требало је да буде убијен у серији експлозија које су тотално уништиле његову лабораторију у Њујорку. Живот му је спасила чињеница да је први пут одустао од своје свакодневне рутине, тврди професор доктор Драган Новковић.
Један од највећих познавалаца дела и живота Николе Тесле, професор доктор Драган Новковић, у једном од својих недавних предавања, открио је шта се налазило у позадини пожара у Теслиној лабораторији у Њујорку, када је за само неколико сати нестао сав његов дотадашњи рад. Како он тврди, те ноћи Тесла је требало да буде убијен, а живот му је спасила чињеница да је, можда први пут, био принуђен да одустане од своје свакодневне рутине.
„Онда се дешава 13. март 1895. године. У два ујутру долази до серије експлозија у Теслиној лабораторији. Идеја је била да га убију. Да буде ликвидиран. Знали су да он обично у то време борави у својој лабораторији, али стицајем околности он је био на једној продуженој вечери. Све је уништено. Истог дана, човек из Џ. П. Моргана је дошао и дао му понуду за формирање заједничког предузећа“, испричао је Новковић.
Избио им профит из руку
Он објашњава да је проблем био у томе што је Никола Тесла до тада јавно и отворено говорио о свему што ради, а то је узнемирило многе тадашње утицајне личности, а посебно оне који су били директно повезани са пословима везаним за енергетику.
„Морате да схватите да је Тесла све време јавно најављивао шта ради и шта хоће да уради, а идеја је била да обезбеди пренос електричне енергије без проводника на начин преноса радијантне енергије а не електричне. Џ. П. Морган, који је већ био, како би се то данас рекло – пукао поприлично, зато што је имао своје акције у Едисоновој империји, а Едисона је Тесла већ склонио из игре и нанео му велике губитке, а исти тај Морган је уложио велики капитал и преузео целу дистрибутивну мрежу, постао је врло нервозан. Тесла је додуше имао са Вестингхаусом на Нијагари своју централу, али она ништа није значила без дистрибутивне мреже, односно свих тих проводника, далековода и каблова који су били у власништву Моргана. Углавном, Морган је схватио да Тесла планира да избаци проводнике и далеководе из игре, а знао је да има посла с човеком који од онога што схвати, види и почне да ради, долази до резултата, па је одлучио да умеша своје прсте. Тесла није имао ниједан разлог да направи компромис у којем неко преузима целу његову причу. Зато се и десило то што се десило – Тесла је остао без свега.“
Новковић каже да је занимљива Теслина реакција пошто му је запаљена лабораторија и пошто је постао свестан да је за длаку избегао смрт, те да је и овом приликом одреаговао генијално, повукавши потез који је његове непријатеље и ривале тотално збунио.
Само је нестао после пожара
„Како је одреаговао Тесла на то? Он је нестао. Две недеље нико није знао где је. Повукао се. Добро размислио о свему. То је сад моје тумачење. Нико не зна шта се десило. Склонио се човек. Схватио је да је ђаво однео шалу, у том смислу да има посла с људима који ни од чега не презају кад је у питању заштита њихових интереса. Оно што је урадио је на много нивоа било поприлично генијално. Кад се вратио, иако је свима који су пратили ситуацију било јасно о чему се ради, он је у новинама почео да јавно позива Моргана и екипу око њега, да му помогну да се врати у игру и да финансирају наставак његових радова. Пошто нису имали избора, пристали су на то и почели да практично улажу у њега. Он је тада ушао у игру са ђаволом. Додуше, он је све време био у игри са ђаволом, на неком нивоу, али ово је било врло конкретно.“
Заиграо на све или ништа
Од тог тренутка, тврди Новковић, Никола Тесла више није отворено говорио о свом раду него је добро пазио шта прича како би изазивао мање подозрења, поготово што је у новој лабораторији почео да ради на пројекту који је био генијалан, али и потенцијално опасан.
„Тесла је знао шта ради и са киме се хвата у коло, али вероватно није имао другог избора. Битно је и то да он са душом којом је имао – односно са животним ставом који је имао, он вероватно није могао да претпостави да ће неко, ако он успе то да направи, рећи: `Е, сад то не може`. Просто, он је већ направио чудо. Он је истиснуо Едисона са неизменичном струјом. Не знам да ли можете да схватите колико је то невероватно. Вероватно је био у фазону да ће још једном успети то да уради, јер је то још генијалније и боље од онога што је већ направио. То је врло интересатно. То су године кад је Нијагара тек почињала да ради. Практично је био у ситуацији да размишља: `Чекајте, имам бољу фору, дајте ми још пар година, молим вас`. Е, с том бољом фором нисмо далеко стигли. И данас смо ту на истом. С новом лабораторијом у Хјустон стриту у Њујорку почео је да размишља на велико. Почео је да игра на све или ништа. Он је причао својим инвеститорима да је његов циљ да преноси сигнале. Тада је била трка ко ће први да премости Атлантик с радио сигналима, али његова идеја је све време била пренос бежичне енергије. Имао је неке прорачуне да му треба сто милиона волти електричног напона у систему да би могао да побуди етарске токове и да њих усмери у земљу том својом пумпом. Тај систем импулса није ништа друго него једна пумпа којом упумпава енергију у земљу, испричао је Новковић.
МОНДО
Наслов, опрема, лектура/коректура: Хронограф
