ПАРТИЈАРХ Српски Иринеј преминуо је данас. Смрт је констатована нешто после 7 часова.
Подсетимо, патријарх Иринеј примљен је 5. новембра у Војномедицински центар на Карабурми у Београду.
Дан раније, констатовано је да је позитиван на коронавирус.
Патријарх Српске православне цркве Иринеј (90) преминуо је данас у ВМЦ Карабурма, у којем је био хоспитализован због инфекције корона вируса, након што му се здравствено стање погоршало.
Први је вест објавио председник Србије Александар Вучић на свом Инстаграм профилу који је написао „Част ми је била што сам Вас познавао. Такви као Ви никада не одлазе…“
View this post on Instagram
Првих десет дана његово стање је било стабилно, али се потом погоршало када су се испољили симптоми и знаци погоршања хроничне срчане слабости.
Многи медији су у четвртак објавили да је патријарх преминуо, потом повукли ту вест, што је СПЦ кроз саопштење оштро осудила.
Подсетимо, патријарх Иринеј био је хоспитализован због инфекције корона вируса од 4. новембра.
Три дана раније на сахрани митрополита црногорско-приморског Амфилохија, у Храму Христовог Васкрсења у Подгорици, Патријарх је служио литургију и опело. Сахрана Митрополита Амфилохија остала је упамћена као догађај на којем су масовно кршене мере против корона вируса, односно на сахрани је био велики број људи од којих многи нису носили маске, нити се придржавали прописаних мера
У јануару ове године СПЦ је обележила 60 година монашке службе Патријарха Иринеја, 45 година његове епископске службе и 10 година на месту њеног поглавара.
Патријарх Иринеј је тим поводом рекао да „живимо у времену када није лако бити на неком високом положају, па тако није једноставно ни бити патријарх“, али да се трудио и чинио све што је у његовој моћи да Цркву води исправним путем.
Дешавања око упокојења Патријарха Иринеја на свом Твитер налогу прокоментарисао је политичар Бошко Обрадовић:
Одбијам да верујем да је саопштење о смрти Патријарха СПЦ одлагано да би Врховно Зло одржало говор на антитерористичкој вежби, или се лажно исплакало у болници за медије или прво то објавило на Инстаграму, док вести нема на сајту СПЦ. Не желим да живим у таквом Паклу од државе!
— Бошко Обрадовић (@BoskoObradovic) November 20, 2020
Патријарх Иринеј (Гавриловић) је рођен 1930. године у селу Видови код Чачка. У родном селу завршио је основну школу, а потом гимназију у Чачку. Завршио је Богословију у Призрену, а затим и Богословски факултет у Београду, подсетили су из Информативне службе СПЦ.
По завршетку војне службе постављен је за суплента (професора) Призренске богословије.
Пре ступања на дужност професора октобра 1959. године у манастиру Раковици од стране Патријарха српског Германа прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј. На дан Свете Петке исте године у цркви Ружици на Калемегдану је рукоположен у чин јеромонаха.
Док је као професор службовао у Призренској богословији упућен на постдипломске студије у Атину. За управника Монашке школе у манастиру Острогу постављен је 1969. године, одакле се враћа у Призрен на место ректора славне Богословије.
Са те дужности је 1974. изабран за викара Патријарха српског са титулом Епископа моравичког, док је за Епископа нишког изабран је 1975. године.
На трон Светог Саве ступио је крајем јануара 2010. у београдској Саборној цркви као 45. поглавар СПЦ, а потом је устоличен и у Пећкој Патријаршији.
У тренутку његовог доласка на чело СПЦ веровало се да ће дотадашњи штедљиви нишки владика бити најбоље, компромисно решење за наследника покојног Патријарха Павла. Али после само три недеље под његовим патријарашким жезлом почело је цепање СПЦ.
Из Сабора су „уклоњена“ петорица архијереја у канонски спорним црквеним процесима. Неки од њих су добили сатисфакцију на световним судовима, док се, уз позивање на Викиликс, спекулисало о утицају Запада и кабинета тадашњег председника Бориса Тадић на потресе у Цркви.
Прича се и да патријарх није одмах схватио да је у новој СНС власти „главни играч“ Александар Вучић, на ког је први типовао његов имењак Епископ бачки.
Касније је то надокнадио подршком у свакој (не)прилици АВ политици и „борби за КиМ“, укључујући и прошлогодишње, по многима, скандалозно уручење највишег ордена СПЦ.
Патријарх српски Иринеј је у августу ове године напунио 90 година. Стигле су му вип честитке из врха Руске, Румунске, Чешке православне цркве, од папе Франциска, двојице председника – Србије и Русије, престолонаследника Александра Карађорђевића.
Информативна служба СПЦ потврдила је вест о смрти Патријарха Иринеја на свом званичном сајту :
„У петак, 20. новембра 2020. године у 7:07 часова у Војној ковид болници „Kарабурма“ у Београду упокојио се у Господу Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић).
О свим другим детаљима у вези са сахраном Његове Светости Патријарха јавност ће бити ускоро обавештена. Вечан му спомен и Царство Небеско!
Дана 27. августа 1930. године благочестиве родитеље Здравка и Милијану Гавриловић из села Видове код Чачка – и са њима сав род српски – Господ је благословио рођењем мушког детета које је на крштењу добило име Мирослав. У родном селу завршио је основну школу, а после Гимназије у Чачку и Богословију у Призрену. Затим дипломира на Богословском факултету у Београду. По завршетку војне службе постављен је за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора октобра 1959. године у манастиру Раковици од стране Патријарха српског Германа прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј. На дан Свете Петке исте године у цркви Ружици на Калемегдану је рукоположен у чин јеромонаха. Док је као професор службовао у Призренској богословији упућен је на постдипломске студије у Атину. За управника Монашке школе у манастиру Острогу постављен је 1969. године, одакле се враћа у Призрен на место ректора славне Богословије. Са те дужности је 1974. изабран за викара Патријарха српског са титулом Епископа моравичког. За Епископа нишког изабран је 1975. године. На Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве 22. јануара 2010. године изабран је за Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског“, стоји у саопштењу СПЦ.
Како сазнајемо, Патријарх ће највероватније бити сахрањен у крипти Храма Светог Саве, на чијем је завршетку радио у току свога патријарховања и тиме ће постати први српски архијереј који ће бити сахрањен на том месту.
Хронограф
