Михаило Петровић – Мика Алас, светски познати и признати математичар и најобразованији Србин свога доба, заслужан је за многе патенте. Али мало људи зна да је, поред знања, имао и велико срце, што је показао спасавајући људе из поплавама захваћеног Београда, а о томе за Блиц говори Видоје Голубовић, хроничар Београда.
Математичар, физичар, хемичар, филозоф, арехеолог, астроном, криптограф, ихтиолог, академик, књижевник, светски путник, путописац, океанограф, морепловац, музичар… Све је то био Мика Алас. Уз то, важно је придодати и улогу добротвора, човека који је спасавао друге од поплава и од глади.
Од памтивека, почиње причу наш саговорник, Сава се изливала и плавила Карађорђеву и околне улице. Посебно критично је било код хотела „Бристол“ и аутобуске станице. Зато су и спевани стихови „Београдски мали пијац потопила Сава“. Две године које су обележиле велике поплаве остале су запамћене међу Београђанима, али и необична пожртвованост једног великог човека.
– Мика Алас је поред науке највише волео рибарство и имао је свој бродић „Тараш“ на којем је у моментима доколице седео и пецао. Истражујући о њему, пронашао сам податак да је 1922. и 1925. године, када су избиле велике поплаве, седао у свој бродић и спасавао људе и материјална добра. Према неким подацима, стизао је и до Обреновца, иако такви бродови готово да нису могли да плове и улазе с таквим дном у реку Колубару – прича Видоје Голубовић.
Поред тога што је спасао стотине живота током поплава, он је, прича Голубовић, и свој улов давао суграђанима.
– Пошто се поред науке бавио и риболовом кад год би за то имао прилику, он би велики део онога што упеца делио народу. Долазио би на Зелени венац и поклањао рибу – каже Голубовић.
Плављење овог дела Београда је престало насипањем Баре Венеција, а потом и изградњом железничке пруге и зграде старе Главне железничке станице 1884, што је, каже Голубовић, представљало једну врсту одбрамбеног насипа. А у народу се полакуо губило сећање на спасилачке подухвате великог хуманисте и научника.
Аласка чорба и музичка банда „Суз“
Кафана „Златни шаран“ на Јалијама, у Јеврејској мали на Дорћолу, срушена 1915. године током Великог рата, била је чувена по алаској чорби која је спремана по рецепту Мике Аласа. Новине су писале да је Мика Алас у тој кафани 1898. једној страној делегацији приредио аласку вечеру, а да је госте забављало друштво-оркестар-музичка банда „Суз“ у којој је он свирао виолину.
С. Луковић, Блиц
