Јелена Ковачевић, рођена Београђанка, прекинула је традицију дугу 164 године и постала прва жена декан Техничког факултета Тандон на њујоршком универзитету, другог најстаријег приватног факултета у области техничких наука.
Када је у августу 2018. године постала декан овог престижног њујоршког факултета, Јелена Ковачевић, рођена Београђанка, и ћерка чувеног Живорада Ковачевића академика, амбасадора Југославије у САД и бившег градоначелника Београда, уписала се у историју овог факултета као прва жена која је дошла на чело ове институције основане још средином 19. века.
Овај професионални успех праћен је чак и интересовањем за њен приватни живот, па је недавно Њујорк тајмс посветио цео текст њој и њеним приватним и пословним навикама.
Породица научника
Ковачевићева је професорка инжењерства, има 56 година и из Београда је. Њен отац је Живорад Ковачевић, српски политичар, дипломата и академик који је уједно био и 60. градоначелник Београда у периоду између 1974. и 1982. године, али и амбасадор Југославије у САД у од 1987. и 1989. године.
Пре него што је постала декан, 15 година је провела радећи на Универзитету Карнеги Мелон у Питсбургу, а радила је и на Универзитету Колумбија.
Образовање је започела у Србији где је завршила Математичку гимназију, а после петогодишњих студија на београдском ЕТФ-у одлази у Америку где наставља постдипломске студије. Докторску дисертацију одбранила је на Универзитету Колумбија на ком добија звање доктора електротехничких наука.
Област истраживања којом се Јелена бави већ 30 година обухвата обраду сигнала, биомедицински инжењеринг и „data science“, а аутор је и неколико књига.
Живот у Њујорку
Живи у Њујорку, на Апер вест сајду, са супругом Ђованијем Пацифичијем (61) који ради за ИБМ, а заједно имају ћерку Даницу која ће ускоро дипломирати на Универзитету Џон Хопкинс у Балтимору.
– Надам се да ће моје именовање на место декана показати и девојчицама и дечацима шта је могуће постићи на пољу математике, инжењерства, науке и технологије – изјавила је Ковачевић за Њујорк тајмс.
Она се бави различитим научним областима, од управљања саобраћајем до медицине, али је посвећена и успостављању родне равноправности на Тандону.
Јелена је за Њујорк тајмс испричала како проводи викенде.
Буђење тачно у шест, кући тек у 21
Не навија аларм за буђење, већ се сама буди сваког јутра у шест, а иако је одрасла на јакој турској кафи, у трудноћи је прешла на ону без кофеина, те уз доручак – који се углавном састоји из овсене каше – прочита новине, а затим одлази на трчање у Централ парк са мужем и ћерком.
Истрчала је пет њујоршких маратона, али сада трчи рекреативно. Често посећује медитеранске ресторане, гледа фудбалске утакмице у оближњим кафићима, а када је код куће, гледа Нетфликс.
Напорно ради, те често не дође кући пре девет увече
– Недељом се од један до шест поподне припремам за наредну радну недељу – испричала је Јелена. Ради у истој канцеларији са својим мужем коју су пре две године отворили спојивши два стана. Чак и седе за истим столом.
– Стварно уживам док радим у тој атмосфери, јер могу да се концентришем и размишљам – навела је она.
Јелена је написала велики број научних радова, али и била коауторка неколико књига које се баве програмирањем и обрадом сигнала. Освојила је многе награде, међу којима су Октобарска награда Града Београда, али и „E. I. Jury Аward“ коју јој је доделио Универзитет Колумбија и „CIT Philip L. Dowd Fellowship Award“ Универзитета Карнеги Мелон. Друштво за обраду сигнала јој је такође доделило награду 2016. године за техничко достигнуће.
Блиц
