Највећи проблем Православне цркве данас је раскол у Украјини и “промашени покушај” Цариградске патријаршије да га реши “преко колена”, наведено је у саопштењу Светог архијерејског Сабора СПЦ.

Највећи проблем Православне цркве данас је раскол у Украјини и “промашени покушај” Цариградске патријаршије да га реши “преко колена”, наведено је у саопштењу Светог архијерејског Сабора СПЦ, чије редовно годишње заседање је завршено данас у Београду.
Свети архијерејски Сабор, који је започео 8. маја у Жичи, а настављен у Београду, разматрао је текућа питања из црквеног живота и односа Цркве са другим црквама И верским заједницама у земљи и региону.
У саопштењу поводом завршетка Сабора, објављеном данас, наводи се да је Сабор са дужном пажњом саслушао излагања двојице српских лидера, председника Србије Александра Вучића и председавајући Председништва БиХ Милорада Додика о стању и проблемима нашег народа у Србији и Републици Српској, али и шире, „као и о напорима и неравноправној борби са моћницима за очување Косова и Метохије у саставу Србије и о подршци и свеобухватној помоћи државе Србије нашем народу да опстане на најсветијој српској земљи, Косову и Метохији“.
Став о питања Косова и Метохије, Сабор је саопштио у петак.
Током сусрета са Додиком и Вучићем, наводи се, паралелно је разговарано и о братској сарадњи државних органа, образовних и културних установа и свих осталих носилаца јавне одговорности у Србији и у Републици Српској, на добро нашег народа с обе стране Дрине и на његово опште добро, ма где да живи.
Као највећи проблем Православне цркве данас означен је раскол у Украјини и промашени покушај Цариградске Патријаршије да тај проблем реши „преко колена”, на своју руку, без дијалога са канонском Црквом у Украјини и са Руском Православном Црквом као целином и без свеправославног саветовања, наводи се у саопштењу.
Наведено је да Сабор остаје при свом да не признаје „новоустановљену парацрквену структуру у Украјини, на чијем челу су грађани Денисенко и Думенко“, а налази се у литургијском и канонском општењу само и искључиво са канонском Украјинском Православном Црквом, на чијем челу се налази митрополит Онуфрије, и са свим осталим канонским православним црквама.
Сабор је размотрио стање српске цркве у региону, при чему је констатовано да су, како је наведено, анимозност и дискриминација у односу на нашу Цркву присутне, у већој или мањој мери, готово свуда – у Хрватској, Босни и Херцеговини, Северној Македонији.
Нарочито, додаје се, у Црној Гори, где је недавно потврђен антиевропски и антицивилизацијски предлог закона о Црквама и верским заједницама
“Тим нацртом закона се специјално и намерно дискриминишу Епархије црногорско-приморска и будимљанско-никшићка, а предвиђа се чак и отимање светих храмова и њихово проглашавање за власништво државе”, стоји у саопштењу.
Сабор је закључио да таква решења укидају неотуђиво право грађанина на слободу вероисповести и савести и представљају директно мешање у унутрашње црквене послове.
Ту су, констатује се, и покушаји насилног одузимања светиња у корист канонски и реално непостојеће „Црногорске Православне Цркве” и претње да ће бити срушене поједине богомоље (црква на планини Румији и крстионица на Превлаци).
“Наравно, свуда – и у Црној Гори, и у Хрватској, и другде – има не мало часних појединаца и читавих заједница и организација које се залажу за правду и слободу свих”, наведено је у саопштењу.
Архијереји су апострофирали и тешко стање аутономне Охридске Архиепископије у Северној Македонији, где тренутно нема директног прогона архиепископа Јована, епископâ, клирикâ, монахâ и верникâ, али им, указује се, “стално над главом виси Дамоклов мач новог судског гоњења”.
Упркос томе, истиче се, српска Црква је и даље, као и до сада, за дијалог са тамошњом Црквом, која већ деценијама пребива у расколу и за решење проблема на аутентично канонској основи.
Саопштено је и да Сабор по ко зна који пут изражава своју “запрепашћеност и огорченост” услед неканонских упада епископâ и свештеникâ Румунске Православне Цркве у епархије Српске Православне Цркве у Источној Србији.
Оцењено је да су односи са Римокатоличком Црквом и са Црквама Реформације у Србији, као и са Исламском заједницом Србије, традиционално добри и коректни.
То се, наводи се, нажалост, не може рећи за односе са одређеним круговима Римокатоличке Цркве у Хрватској и Исламске заједнице у Босни и Херцеговини.
Сабор је одлучио да нови чланови Светог архијерејског синода буду митрополит дабробосански Хризостом и епископи бачки Иринеј, шумадијски Јован и крушевачки Давид.
Велика пажња Сабора је посвећена духовно-културном обележавању великог јубилеја, 800-те годишњице стицања аутекефалног статуса наше Цркве (1219 – 2019), како на нивоу читаве Цркве у манастиру Жичи и у Београду, у октобру, тако и по свим њеним епархијама.
Прослава ће, стоји у саопштењу, бити настављена и током целе наредне, 2020. године, а одлучено је и да се те исте године молитвено и свечано обележи још један значајан јубилеј – стогодишњица уједињења покрајинских Цркава у једну јединствену Српску Православну Цркву и успостављање њеног статуса аутокефалне Патријаршије.
Поводом јавних ставова за обавезну вакцинацију деце или против ње, Сабор сматра да треба уважити разлоге научне медицине, али и бојазан родитеља од њеног примања, наводи се у Саопштењу.
Сабор је једногласно доделио орден Светог Саве првог степена др Димитрију (Тракателису), донедавно архиепископу америчком у јурисдикцији Цариградске Патријаршије, за његову љубав и доброчинства учињена епархијама наше Цркве у Америци.
Танјуг