Ако починиоца забрана приласка не спречава да почини кривично дело, која би то онда мера била ефикасна у спречавању насиља? Шта би то могло да буде?
Забрана мере приласка и комуникације са супругом била је увелико изречена Горану Јанковићу (36), када је јутрос, како се сумња, убио своју жену Мирјану Јанковић (32) и њене родитеље Бранислава и Наду Пајић у породичној кући у Новом Саду. Пре две недеље Мирјана је пријавила насиље у породици, незванично сазнаје Телеграф, отишла од куће, док је Горан добио забрану приласка. Њена смрт поново је у јавности поставила питање колико је ова мера ефикасна, односно у којој мери забрана приласка може да делује превентивно.
– Не можете да кафетином лечите канцер. Што се тиче ове изречене мере, још једном се показује да Закон о спречавању насиља у породици не даје увек одговарајуће ефекте. Данашњи догађај јесте један трагичан и непојмљив догађај, али самим тим што се десио, он говори у прилог заговорницима тезе да је казна доживотног затвора адекватна – каже за Телеграф адвокат Иван Симић. Како објашњава, по њему, права превенција може бити само свест код потенцијалних починилаца да се за злочин добија тешка казна.
– Мој став је да основ превенције може бити само свест и схватање починилаца кривичних дела да ће бити адекватно и ригорозно кажњени, ако то дело почине. Мера забране приласка можда може бити адекватна у неким случајевима, али данашњи трагични догађај апсолутно говори у прилог тези да за најтеже облике кривичних дела, која су у вези са партнерским односима, односно са насиљем у породици, морају бити изречене драстичне затворске казне – објашњава он.
Како напомиње, забрана од месец дана приласка, какву је Јанковић имао, доноси се када најпре полицијски службеник изађе на лице места. Он изриче тзв. хитну меру у трајању од 48 сати.
– Мера забране приласка је вероватно донета у парничном поступку. Уколико је одређена од стране полицијских службеника у садејству са другим органима задуженим за спровођене Закона о спречавању насиља у породици, она је трајала месец дана са могућношћу да буде продужена. Уколико је донета у кривичном поступку, због извршења кривичног дела насиље у породици, она је могла трајати и дуже – објашњава адвокат Радиша Роскић. Да је Јанковић само пришао супрузи јутрос, то би га кршње аутоматски одвело у затвор на до 60 дана.
– Закон о спречавању насиља у породици није нимало наиван, али по мени алтернатива би била и да се повећају затворске казне, па и да свако убиство које је у вези са породичним односима буде окарактерисано као тешко убиство. Не знам колико је овај Закон о спречавању насиља у породици дао резултата. Управо је увођење доживотне казне последица изостанка ефеката Закона о спречавању насиља у породици – каже Симић. Како каже, убица мора да буде кажњен ефективном кривичном санкцијом.
– Овде имамо дело троструког убиства и доживотна казна би била адекватна, јер су последице толико тешке, и по жртве, и по само друштво. Једно друштво у коме се деси троструко убиство тражи и захтева одговор на такав облик противправног и друштвено-неприхватљивог понашања. С тим у вези, мере забране приласка нису ефикасно и адекватно средство да би се спровела превенција против овако тешких кривичних дела.
Д.Д.С, Телеграф
