Мистериозну књигу из 1430. године, познату као Војничев рукопис, нико до сада није успео да дешифрује. Језик и илустрације у спису, који се тренутно налази у библиотеци Јејла, вековима су тајна за све који су покушали да их протумаче.
Необична књига је названа по Вилфриду Војничу, дилеру ретких књига који је набасао на њу 1912. године. Књига је припадала немачком цару Рудолфу Другом (1576-1612), који ју је купио за 600 златника, верујући да је реч о књизи филозофа Роџера Бејкона.
Њене димензије су 23 са 16 центиметара, има 240 страна, а неки стручњаци сматрају да је настала у северној Италији. На свакој њеној страници налазе се живописне илустрације у мастилу, које прати шифровани текст.
Садржај Војничевог рукописа је подељен на шест поглавља: биљке, астрономија, биологија, космологија, фармација и рецепти. Међутим, ту почиње мистерија: биљке о којима се говори у манускрипту заправо нису стварне биљке. Неке од њих као да имају корење једне врсте, лишће припада другој врсти, док је цвеће из потпуно треће врсте биљака.
У поглављу о биологији налазе се цртежи минијатурних нагих трудница које плутају у води. У одељку о астрологији налазе се астролошке карте и стандардни зодијачки знаци, као што су рибе, бик или стрелац.
Поред осталог, у књизи се налазе цртежи преко 100 различитих врста лековитих трава и корења, тегли и посуда.
Што се тиче језика, слова личе на европски алфабет с краја 14. и 15. века. Зна се да су словни знаци, да их има 170.000 и да су писани с лева на десно. У самом тексту речи се чешће понављају него у европским језицима и чини се да се неке речи изнова и изнова понављају, чак и по три пута у једном реду.
По једној теорији, реч је о шифрованом језику, што значи да је неки европски језик филтриран кроз криптографски алфабет како би задржао неку врсту кода.
Друго тумачење каже да је језик “микрографски”, то јест да је свако наизглед слово заправо направљено од серије сићушних знакова за старогрчки, и да се може разазнати једино кроз лупу.
Изгледа да је најприхватљивија теорија она по којој је књига једноставно написана изгубљеним језиком, и то, по некима, језиком северногерманског дијалекта.
На крају је ипак могуће да је реч и о превари, пошто није мали број оних који верују да је језик књиге “пуко брбљање” и да је читава замисао подвала аутора из средњег века, или, пак, самог Војнича.
– Постоје бројни шифровани текстови који су настали током средњег века, и 99,9 одсто њих је растумачено. Ако имате целу књигу, као што је овде случај, требало би да буде врло лако пронаћи њен кључ – каже Клаус Шмех, стручњак криптографије.
Живот за дешифровање мистериозног језика
Вилијам Ф. Фридман, један од најчувенијих дешифраната свих времена, који је „провалио“ јапанску машину за шифровање “Пурпле” за време Другог светског рата, посветио је свој живот дешифровању Војновичеве књиге. Нажалост, није у томе успео. Прошле године је, на 100. годишњицу књиге, одржан конгрес и група научника поново покушава, али узалуд, да проникне у тајну Војничевог рукописа.
И. Фундук, Блиц
