Пре тачно две године потврђено је медијима у ваљевском правосуђу да је Виши суд у Ваљеву некадашњег четничког команданта Николу Калабића.
Виши суд у Ваљеву рехабилитовао је некадашњег четничког команданта Николу Калабића, потврђено је за Радио Слободна Европа у ваљевском правосуђу, јавио је овај медиј 26. маја 2017. године.
Захтев за рехабилитацију поднела је Калабићева унука Весна Калабић.
Суд је утврдио да се седам одлука Државне комисије за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача у Другом светском рату, донетим од априла до октобра 1945, које се односе на Николу Калабића, сматрају ништавним.
Такође, ништавним се сматра и решење Среског суда у Мионици од 11. септембра 1946. године. Када је Срески суд у Мионици, септембра 1946. године прогласио Калабића за народног непријатеља, одузета му је имовина. Његова унука захтев за рехабилитацију поднела је и због реституције са намером да у посед врати плац од 1,3 хектара на Дивчибарама.
Виши тужилац у Ваљеву најавио је тада жалбу Апелационом суду у Београду.
Никола Калабић (Подновље код Добоја, 20. децембар 1906 — после 1946) је био начелник Катастарске управе у Ваљеву и резервни инжењеријски поручник Југословенске војске у Краљевини Југославији. Током Другог светског рата је био командант Горске краљеве гарде Југословенске војске у Отаџбини. Калабић је током рата био један од најистакнутијих четничких команданата.
Рођен је у Подновљу код Добоја, на северу Босне, од оца Милана и мајке Јоке. Имао је сестру Ангелину, рођену 1912, која је живела и преминула 1999. у Ваљеву. По мајци је имао и брата Недељка Продановића, рођеног 1916.
Николин отац се развео од Јоке после Првог светског рата, а затим се женио још три пута. Николу је у почетку водио са собом, тако да се он школовао у местима очевог службовања, а накратко и у Новом Пазару.
У Београду је завршио шест разреда гимназије, а затим уписао геометарски одсек у средњој техничкој школи. На студијама (1927—1929) је упознао годину дана млађу колегиницу Борку, рођену у Рајковићима код Ваљева, у породици старих радикала-пашићеваца. Борка и Никола су се венчали 1929. године у ваљевској цркви, а следеће године, трећег августа, родили су им се близанци Мирјана и Милан. Прву службу су добили у Београду. Уследио је премештај у Аранђеловац, и најзад у Ваљево, где Калабићи и данас живе. Никола Калабић је до почетка Другог светског рата радио у ваљевској катастарској управи.
Био је члан соколских организација и соколски инструктор. Као активни припадник „Удружења четника за част и слободу отаџбине“ Косте Пећанца одликован је 1936. године Орденом Југословенске круне.
Послератне комунистичке власти Калабићу су ставиле на одговорност више масакара које су наводно починили припадници Корпуса горске гарде у космајском, смедеревском и аранђеловачком крају током друге половине 1943. и прве половине 1944, као што је масакр у Друговцу. Према званичној верзији, Калабића су после рата заробили припадници Озне и прихватио је да сарађује у операцији хапшења Драгољуба Михаиловића. Његова судбина после тога није позната.
РСЕ / Wikipedia
